Израел "промашио" лидере Хамаса у Катару, раздор између шефова Мосада и Шин Бета

Катарске хитне службе развукле су траке око згаришта зграде коју су пројектилима засули израелски авиони, гађајући састанак мале групе одабраних лидера Хамаса, који су наводно расправљали о новом америчком плану за мир у Појасу Газе.

Убијено је укупно пет особа, четири Палестинца и припадник катарских служби безбедности, али је Хамас одмах обзнанио да су главне мете напада, чланови политбироа ове организације преживели експлозије.

Међу убијенима су два представника Хамаса - син једног од ретких преосталих лидера ове организације Хамам ел Хаја и његов асистент Џихад Лабад, као и један припадник катарских снага безбедности.

Израелски медији јављају да су се шефови обавештајне службе Мосад и неколицина преговарача одлучно противили оваквом нападу, тврдећи да ће експлозије на територији Катара пољуљати ионако килав дипломатски престиж Израела и на списак непријатељских земаља дописати још једну државу.

Влада премијера Бењамина Нетанјахуа је о нападу обавестила Белу кућу, која је наводно информацију пренела катарским властима, што званичници у Дохи демантују.

Главне мете преживеле напад

Главне мете су преживеле напад, укључујући Калила ел Хају члана политбироа и номинално другог човека ове организације у време када је Хамас предводио Јахја Синвар.

Ел Хаја живи у Катару још од 2007. године, када му је у израелском ваздушном нападу у Гази побијена готово цела породица - два сина, два брата, снаја и унук, као и још најмање пет чланова породице.

"Успели смо да на сто поново вратимо палестинско питање. Наш циљ није да администрирамо Газом и бринемо се о струји и води, већ да решимо палестински проблем", рекао је Ел Хаја Њујорк тајмсу, недуго после почетка рата.

Осим Ел Хаје, у Дохи живе и Захер Џабарен опрганизатор Хамасових јединица на Западној обали и Исмаил Дервиш, који је претходних година био кључни човек за контакте са дипломатама из Ирана и Турске. После напада, непозната је и судбина Осаме Хамдана, кога је Израел у неколико наврата оптуживао за застој преговора.

Њих тројица сматрају се главним палестинским преговарачима током месеци неуспешних покушаја Истока и Запада да зауздају рат у којем је до сада страдало 65.000 Палестинаца док се десетине хиљада воде као нестали. Убијено је и око 2.000 Израелаца од чега већина током упада Хамаса у Израел 7. октобра 2023. године.

"Нећемо истаћи белу заставу и нећемо положити оружје. Свим снагама пружаћемо отпор окупаторима", саопштио је Хамас недуго после експлозија.

Обавештајна служба Шин Бет и израелска војска су потврдили да су мете напада били лидери Хамаса, које Јерусалим сматра архитектама напада на Израел пре скоро две године.

Катар одустао од учешћа у преговорима

Још од новембра прошле године, Катар најављује да ће се повући из преговора о прекиду рата у Појасу Газе, оптужујући Израел и Хамас да за две године сукоба нису показали претерану жељу да постигну примирје и прекину страдање стотина хиљада људи.

Почетком лета, катарске власти затражиле су од представника Хамаса, који су се у међувремену скућили у Дохи, да предају наоружање, што је представљало симболичан притисак на лидере ове палестинске организације, уверене да из безбедног окружења престонице Катара могу диктирати судбину сународника у Гази.

Катар, који већ скоро годину дана прети да ће се повући из преговора, најавио је одмах после експлозија да надаље неће учествовати у разговорима, што ће озбиљно угрозити покушаје међународне заједнице да испослује прекид ватре.

Све рецке катарске дипломатије

Осим договора у размени заробљеника између Израела и Хамаса, катарска дипломатија је претходно издејствовала релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана, договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид неријатељстава у Гази 2012. и на концу уз помоћ некадашњег америчког амбасадора при УН, Залмаја Калилзада испословала почетак преговора међу супротстављеним фракцијама у Авганистану.

Земља чији дипломатски значај драматично превазилази величину територије у акцију смиривања тензија између Израела и Палестинаца укључио се одмах након почетка рата, покушавајући да стране убеди да бар накратко прекину непријатељства и отворе врата размени заточеника.

Већ 23. октобра, Хамас је ослободио две Американке после прилично компликованих преговора чији се успех приписује катарској дипломатији, али и озбиљном притиску власти у Египту и Јордану, које су се нашле под озбиљним притиском јавности због осветничке акције Израела.

Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета веза, које укључују и лична пријатељства владајуће породице.

Као једна од десет најбогатијих држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице министарства финансија и отварањем базе "Ел Удеид" у Дохи у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Такође, Катар је уз САД и Русију највећи извозник природног гаса, те једна од водећих светских земаља у агротехничкој револуцији. Уз то, поседује и четвртину акција ирачке нафтне индистрије. Власти у Дохи ће уложити четири милијарде фунти у пројекте везане за климатски неутралне технологије на југу Енглеске.