Ako bi došlo do pogoršanja odnosa sa EU – Čadež za RTS o "direktnoj matematici"

Tema kojom se proteklih nedelja podjednako bave i političari, i ekonomisti, i pravnici, i najšira javnost su moguće ekonomske posledice ako se pogoršaju odnosi sa EU u slučaju neprihvatanja plana za južnu pokrajinu. Kako to izgleda iz ugla privrede, za Dnevnik je govorio je predsednik PKS Marko Čadež. 

Marko Čadež rekao je da su brojevi jasni, treba da razdvojimo emocije od činjenica.

"Uradili smo blic anketu na uzorku koji predstavlja praktično celu privredu i vrlo su jasni odgovori ljudi koji se bave biznisom: ono što znamo je da njih 77 odsto od ukupne privrede smatra da bi to negativno uticalo na njihovu likvidnost", kaže Čadež.

Prema njegovim rečima, likvidnost, ako je ugrožena, znači da možete doći u opasnost da ne dobijete platu, da ne možete da platite nabavku. To je već veliki problem.

Čadež navodi da 66 odsto kompanija smatra da bi to sigurno uticalo na zapošljavanje, da bi smanjili broj radnika u svojim privrednim društvima, ili drastično ili delimično u zavisnosti od odgovora.

"To praktično znači da bi privreda stala, 80 odsto kompanija smatra da, ukoliko bi došlo do pogoršanja odnosa sa EU, otežavanja trgovine, rizik bi doveo do povećanja kamatnih stopa koje su i sada počele da rastu, 80 odsto kompanija smatra da bi to ugrozilo njihovo poslovanje", rekao je predsednik PKS.

U Srbiji ima oko 10.000 kompanija koje imaju većinski kapital iz EU.

"Kada pogledamo još dodatno i naše kompanije koje više od 50 odsto izvoze na tržište EU, dolazimo do 370.000 zaposlenih. Direktno su vezani za tržište EU", naveo je on.

Govoreći o sektorima, kaže da je to industrija, prerađivački sektor, IT sektor, usluge, poljoprivredni sektor. 

"Kada bi došlo do pogoršanja odnosa sa EU, ako bi kompanije smanjile u prvom udaru samo 10 odsto od 370.000 zaposlenih, to vam je oko 1,7 milijardi mesečnog priliva u budžet. To znači, dodaje, da ostajete bez 14.000 plata za zdravstvene radnike, ili 16.000 plata u obrazovanju", rekao je Čadež.

"Moramo da budemo vrlo jasni i precizni šta to za zemlju znači. Ne ulazim u to na koji način bi smanjena potrošnja uticala na naš BDP, ovo je nadirektnija matematika", kaže Čadež.

Ako investitori odu, koja su naša alternativna tržišta

Čadež kaže da smo geografski, sistemski i industrijski najviše vezani za tržište EU.

"Ne postoji alternativa našoj privredi za to tržište. Svako tržište je važno, radimo na tome da što više tržišta dobijemo, ali kada govorimo o volumenu, o najvećem našem tržištu na koje izvozimo robu, to jeste tržište EU", izričit je Čadež.

Nemoguće ga je zameniti, ne postoji način da možete da promenite strukturu privrede u toku pet ili deset godina, rekao je on.

Mnogo više smo integrisani u evropski ekonomski sistem nego i neke članice EU, rekao je Čadež, navodeći kao primer Maltu i Kipar, koje su manje vezane nego mi.

Prema njegovim rečima, kineski investitori u Srbiji više od 50 odsto onoga što proizvedu u Srbiji izvoze u EU.

Turski investitori izvoze u EU 84 odsto svega što proizvedu, "došli su na evropski kontinent ne da bi izvozili u Indoneziju".

Ističe da kineske i turske investitore zanima evropsko tržište. Upitno je da li će oni ostati ako bude problema.

Čadež kaže da imamo veoma dinamičan proces u svim sektorima.

"Ako bude pala potražnja, ako bude manje narudžbina kod velikih kompanija, to će se na neki način odraziti kod nas, ali EU je spremna da subvencioniše kroz različite mere svoju industriju, a to je pozitivno dešavanje za našu industriju", zaključio je Čadež.