Hrana sa geografskim poreklom – od njive do trpeze preko tri ministarstva

Proizvodnja hrane sa zaštićenim geografskim poreklom je mogućnost da poljoprivrednici zarade više, država dobije brend, a potrošač dobru hranu. Među najpoznatijima su futoški kupus, ariljska malina, kačerski med, leskovački ajvar.

Iako je omiljena zimnica s juga Srbije zaštitila ime i u svetu, proizvodi se na samo šest gazdinstava, 2011. na 16 više.

"Euforija u početku je bila prilično velika, ali godine prolaze i nisam baš siguran, sve nas je manje i manje u udruženju. Imamo dosta nelojalne konkurencije. Ja se slažem da ljudi treba da zarade, nemam ništa protiv, ali treba nam pomoć od države da se ta nelojalna konkurencija stavi u neke legalne tokove", kaže Stevica Marković iz udruženja "Leskovačkog ajvar".

Gorana Puača iz udruženja "Original Srbija" navodi da nijedna prijava zloupotrebe nije poslednjih godina izvršena.

Takođe, proizvođači hrane sa zaštićenim geografskim poreklom kažu da nemaju sredstava da finansiraju troškove tužbi protiv onih koji zloupotrebljavaju njihovo ime.

Na njihov teret padaju i troškovi skladištenja spornih proizvoda dok se postupak ne završi. Problemi su i nejasna pravila i niske subvencije.

"Utvrdili smo da čak 80 odsto ispitanika koji se bave tom proizvodnjom nije upoznato sa merama podrške na republičkom ili pokrajinskom nivou", ističe Gorana Puača.

Hrana sa geografskim poreklom pravi se od voća i povrća koje ne može biti dobijeno od semena hibrida već od sorte koja daje upola manje prinosa. Upotreba agrotehničkih sredstava u toj proizvodnji svedena je na minimum.

"Mi u ovom trenutku imamo poljoprivrednu proizvodnju koja je možda i najveći zagađivač prirode i zato je važno da se dâ maksimalna subvencija svima onima koji štite prirodu, da li je to geografsko poreklo, da li je to organska proizvodnja", poručuje Elvir Burazerović, predstavnik projekta "Održiva poljoprivreda za održivi Balkan".

Od njive do trpeze, hrana sa geografskim poreklom mora da prođe i kroz tri ministarstva. Elaborat sa recepturom kontroliše Ministarstvo nauke, proizvodnju prati Ministarstvo poljoprivrede, a tržišna inspekcija trebalo bi da nadzire police na kojima ne bi trebalo da budu proizvodi sa etiketama koje dovode kupce u zabludu da kupuju proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom.