Šta povećanje kreditnog rejtinga znači za srpsku ekonomiju

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga "Fič rejtings" povećala je rejting Srbije na nivo "BB" sa nivoa "BB minus", uz stabilne izglede za njegovo unapređenje.

"Fič" očekuje da Vlada nastavi sprovođenje programa fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i u narednom periodu. Ističu da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda poboljšan i stabilan, a očekuju i njegov dalji pad.

Gostujući u Dnevniku RTS-a Hasan Hanić, predsednik Beogradske bankarske akademije rekao je da je to dobra vest za našu zemlju, što je, pre svega, pokazatelj da je naše poslovno okruženje poboljšano i da možemo očekivati veći dolazak stranih investitora.

"Osim toga, naša zemlja će moći na međunarodnim finansijskim tržištima da se zadužuje po nižoj kamatnoj stopi a time da smanji buduće izdatke u budžetu države", rekao je Hanić.

Hanić kaže da je puni naziv je rejting za dugoročnio zaduživanje ili ako bismo napravili paralelu - to je kreditni bonitet za nas pojedince i preduzeća, sposobnost da servisiramo dug u dužem vremenskom periodu.

Rejting agencije uzimaju u obzir ne samo ostvarene nego i očekivane rezultate, rekao je Hanić.

"Budžet za narednu godinu i strategija do 2020. i do 2025. godinu, omogućava da se smanji budžetski deficit tako i javni dug i projekcije su da ovako postavljeni ostvareni rezultati i ovako koncipiran budžet zajedno sa fiskalnom strategijom omogućava da se svake godine za dva procentna poena do 2020. smanjuje odnos javnog duga prema BDP-u i da na kraju tog perioda bude niži od 60 odsto, a to je kritična granica zaduženosti", objasnio je Hanić.

To praktično znači da ćemo stvoriti stabilnu osnovu za održiv privredni rast i da će to dovesati do održivih državnih javnih finansija, kaže Hanić.

Govoreći o odnosu sa drugim zemljama, Hanić kaže da ako se uzme najviši rejting AAA a najniži CCC, mi smo na sredini. 

Mi smo u poređenju sa zemljama u regionu negde na sredini, imamo bolji rejting u odnosu na BiH i Crnu Goru i Makedoiniu, približno isti kao Hrvatska, ali niži nego što ga imaju Bugarska, Rumunija i Mađarska, rekao je Hanić.

Predsednik Beogradske bankarske akademije kaže da je osnov za povećanje kreditnog rejtinga dalje povećanje institucionalne efikasnosti, intenzivnije sprovođenje strukturnih reformi, efikasniji rad države, dalje smanjivanje jediničnih troškova proizvodnje po osnovu smanjivanja tereta privrednicima.

"Doneta je dobra odluka da se smanji opterećnje na plate, time se smanjuju jedinični troškovi, povećava konkurentnost preduzeća i privreda stvara osnov za to da povećamo izvoz a time da jačamo bolju poziciju kada je reč o platnom bilansu i spoljnoj zaduženosti", zaključio je Hanić Hanić.