Bez direktnih subvencija za preduzeća

Savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović kaže da država više ne bi trebalo direktno da daje novac preduzećima, već da će biti osnovani investicioni i garantni fondovi.

"Jedino što je neophodno jeste da te firme dostave lične karte, odnosno podatke koji odgovaraju knjigovodstvenim podacima. Dakle da analitika odgovara sintetici. Nakon što se te lične karte dostave, otvaraju se svi ostali procesi kada je reč o restrukturiranju", rekao je Stevanović, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Kako je istakao, tranzicioni fond za narednu godinu biće dovoljan da se isplate minimalci i da se poveže radni staž.

"Ljudi će u to vreme imati i zdravstveno osiguranje. Niko neće završiti na ulici. S te strane, ljudi koji su zaposleni u tim firmama dobijaju maksimum koji se može dobiti u ovoj situaciji", rekao je Stevanović.

Savetnik ministra privrede je podsetio da situaciju otežava to što se deset godina čekalo da počne rešavanje problema.

"Sada je teže rešiti taj problem nego pre deset godina kada se ušlo u restrukturiranje. Biće sigurno i nekih kompanija za koje neće biti zainteresovanih kupaca", najavio je Stevanović.

Poručio je da će sva preduzeća biti "očišćena" od dugova, i na taj način privlačnija za investitore.

"Svi vole da kupuju čista preduzeća, a ne preduzeća koja su opterećena dugovima", objašnjava Stevanović.

Predviđeno 12 milijardi za garantni fond

Stevanović je rekao i da država ubuduće ne bi trebalo direktno da daje pare preduzećima.

"Zbog toga idemo na varijantu osnivanja garantnog fonda, za koji je država spremila 12 milijardi dinara", rekao je Stevanović.

"Naša ideja je da banke budu isključivi kreditori u Srbiji. Znamo da su kamatne stope visoke i mi mislimo da ih možemo sniziti, tako što bismo davali garancije koje bi pokrivale deo rizika banaka. Recimo, damo garanciju na 50 odsto kredita i možemo očekivati kamatne stope znatno smanjene", objašnjava Stevanović.

Ističe da je to ideja iza koje stoji garantni fond, da država ne daje pare, već da su banke te koje određuju koje su to firme koje bi trebalo da dobiju kredit.

"Banke i dalje snose dobar deo rizika, pa će se dobro pozabaviti time kome će dati kredit jer će pretrpeti gubitak, nezavisno od toga što ćemo mi kao država davati garanciju", rekao je Stevanović.

Poručio je da u tom slučaju nema arbitrarnosti i da će banke gledati kako mogu da zarade bez političkih kriterijuma i nekih drugih pritisaka.

"Ono što praksa pokazuje jeste da male firme, koje su na početku, nemaju izvore finansiranja jer banke to ne interesuje. I tako je svugde u svetu, ne samo u Srbiji", kaže Stevanović. 

Savetnik ministra privrede ističe da u ovom momentu nemamo pojedinaca koji su spremni da investiraju u te firme i da se nadaju da će te firme brzo rasti, kako bi kasnije zaradili na razlici između kupovne i prodajne cene.

"Država će dati podsticaj od četiri milijarde za fond. Mi očekujemo da ćemo prikupiti bar još pet puta toliko privatnog kapitala, i država će tu biti samo manjinski investitor", objašnjava Stevanović.

Subvencije jedino za firme sa višegodišnjim ugovorima 

Kada je reč o subvencijama, Stevanović je istakao da budžet Ministarstva privrede predviđa subvencije samo za one koji imaju višegodišnje ugovore koji su ranije potpisani.

"Mi nećemo imati nijednu direktnu subvenciju. Dakle, može preko garantnog fonda, može preko investicionog fonda", kaže Stevanović.

Istakao je da se nada da će dobre prakse Ministarstva privrede tokom godina biti primenjene i u nekim drugim ministarstvima, "gde za sada još vagaju da li je dobro ići ovim putem".

Komentarišući jučerašnji susret sa Dominikom Stros-Kanom, Stevanović je rekao da bivši šef MMF-a ima dovoljno iskustva da bi mogao da da određene savete.

"Međutim, svaki proces konsaltinga je proces razmene informacija. U ovom momentu i on uči od ljudi koji su njegovi klijenti, i oni uče od njega i u tom procesu mi iznalazimo ono što su najoptimalnije stvari", objašnjava Stevanović.

Kaže da tu ne misli na strateške pravce reformi koji su prilično jasni i iza kojih stoji cela Vlada.

"Reč je o nekim finim podešavanjima, o rizicima koje mi u Srbiji možda ne možemo dobro da percipiramo.To je jedna izuzetno korisna aktivnost", kaže Stevanović.

Naglasio je i da Dominik Stros-Kan ima dobre odnose sa nekim finansijskim institucijama, gde Srbija kao zemlja koja je godinama pogrešno radila u oblasti ekonomske politike nema mogućnost da nastupi kao ravnopravna.