недеља, 03.10.2010, 00:01 -> 18:04
štampajUstoličen patrijarh Irinej
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, 45. poglavar SPC, svečano uveden u tron vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj patrijaršiji. U pristupnoj besedi okupljenim vernicima, patrijarh pozvao na mir i zajedništvo.
Ceremonijom u Hramu svetih apostola u Pećkoj patrijaršiji, svečano je ustoličen patrijarh Irinej, 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Svečanost je počela liturgijom, posle koje su u tron vrhovnog poglavara SPC Njegovu svetost uveli mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan. Tokom čina ustoličenja, mitropoliti su patrijarhu Irineju uručili panagiju arhiepiskopa (mala ikona koja se nosi na prsima), žezlo i belu panakamilavku (kapu).
U pristupnoj besedi, posle čina ustoličenja, patrijarh Irinej je pozvao na mir i zajedništvo.
"Molimo se Gospodu, svetim pećkim ugodnicima Božjim i svetim kosovskim mučenicima, svima svetima iz roda našega i svim svetim ugodnicima Božjim da u ovoj zemlji zavladaju mir, sloga i ljubav među narodom, i da se što pre zacele sve rane svih, nanete mržnjom i zlobom", poručio je patrijarh Irinej.
Činu ustoličenja u Pećkoj patrijaršiji prisustvovao je predsednik Srbije Boris Tadić, kao i više od 400 visokih zvaničnika, predstavnika pravoslavnih crkava iz sveta i ostalih verskih zajednica, kao i oko 6.000 vernika.
Među prisutnima su predstavnici crkava i verskih zajednica bili su nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić i muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić.
Rusku pravoslavnu crkvu predstavljao je mitropolit Ilarion, Jerusalimsku patrijaršiju arhiepiskop Tefilaktos, Gruzijsku patrijaršiju mitropolit Gerasim, Rumunsku pravoslavnu crkvu mitropolit Irinej, Bugarsku pravoslavnu crkvu mitropolit Domentijan, Kiparsku pravoslavnu crkvu mitropolit Hrizostom, Grčku pravoslavnu crkvu mitropolit Teologos, Albansku pravoslavnu crkvu mitropolit Ignacios, a ustoličenju je prisustvovao i predstavnik Poljske pravoslavne crkve.
Svečanom činu u Pećkoj patrijaršiji prisustvovali su poslanik Samostalne srpske demokratske stranke u Hrvatskom Saboru Milorad Pupovac, princ Aleksandar Karađorđević sa porodicom, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, predstavnici diplomatskog kora, šef UNMIK-a Lamberto Zanijer, komandant Kfora Erhard Biler i šef Euleksa Iv de Kermabon.
U manstriskoj porti i ispred nje bilo je nekoliko hiljada vernika, a svi koji nisu mogli da uđu u portu ceremoniju su pratili preko video bima. Uz prisutne vernike sa Kosova i Metohije, mnogi su stigli iz čitave Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.
Ceremoniju je pratilo oko 50 domaćih i stranih novinara.
Kosovska policija je kontrolisala saobraćaj u Peći i dolazak vernika na svim važnijim raskrsnicama. Neposrednu okolinu manastira obezbeđivali su italijanski vojnici iz sastava Kfora.
Sedište srpskih patrijaraha
Pećka patrijaršija je tradicionalno sedište u kome su vekovima ustoličavani srpski patrijarsi, od prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save, koji je bio poglavar srpske crkve u periodu od 1219. do 1233. godine do patrijarha Irineja.
Poslednji srpski arhiepiskop i prvi srpski patrijarh bio je Sveti Joanikije Drugi. Srpska arhiepiskopija je na Cvete 1346. godine proglašena za Patrijaršiju. Joanikije, koji je postao prvi srpski patrijarh, krunisao Dušana Silnog za cara.
Peć je za sedište Patrijaršije proglašena 1346. godine. Nedugo posle pada Srbije pod tursku vlast 1459. godine, umro je patrijarh Arsenije II (1463.) a vlast ohridskog arhiepiskopa proširila se na Pećku patrijaršiju.
Posle viševekovne osmanlijske vladavine i ratova, Pećka patrijaršija je ponovo uspostavljena 1920. godine, a prvi patrijarh koji je u tom zdanju ustoličen, nakon njenog obnavljanja, je patrijarh Dimitrije (Pavlović).
Patrijarh Irinej je na Svetosavskom tronu zamenio patrijarha Pavla, koji je tu svetu dužnost obavljao 19 godina, postavši 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 45
Пошаљи коментар