Цвети – дан када ваља донети важне одлуке и започети послове

Српска православна црква и верници данас славе Цвети – дан када је Исус Христос, ушао у Јерусалим. Народ је чуо да долази Спаситељ и многи су изашли да га дочекају са палминим гранчицама. Цвети се увек славе у последњу недељу пред Васкрс, шесте седмице Великог поста. Пошто се Ускрс прославља истог дана по оба календара, Цвети се обележавају и у западним црквама.

Цвети су увод у последњу недељу земаљског живота сина Божијег.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На овај дан Исус Христос ушао је у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".

Христос је исцељивао унесрећене, проповедао у храму, а увече се са ученицима вратио у Витинију.

Некада се на Цвети цео дан шетало окићен цвећем

Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови како би укућани били румени и здрави.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове.

Данас дозвољено јести рибу

Великим празником Цвети завршава се шеста недеља Великог поста. Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.

Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.

У Србији се Цвети обележавају и као историјски празник. На Цветну недељу 1815. војвода Милош Обреновић дигао је код цркве у Такову народ у Други српски устанак.