Centri za povratak ilegalnih migranata iz EU: Kako pomiriti pravni i humanitarni aspekt

Predstavljeni su novi predlozi za suzbijanje ilegalnih migracija tokom konferencije u Londonu. Prisustvovalo je oko 40 zemalja iz Evrope, Bliskog istoka, Azije, Afrike i Severne Amerike.

"Velika Britanija sada preuzima kormilo u borbi protiv krijumčarenja, pre svega zato što shvataju da je krijumčarenje predstavljeno kao organizovani kriminal, koji omogućava velikom broju ljudi da stignu do Velike Britanije", kaže direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Objašnjava da je do Britanije prošle godine došlo preko 22.000 ljudi malim čamcima.

"To su ljudi koji su, između ostalog, prošli i ovom rutom. A ove godine, u prva tri meseca, preko 6.000 ljudi. To je najveći porast dolazaka tim putem u poslednjih nekoliko godina", kaže Đurović.

Ističe da je to dodatno uznemirilo i javnost i političare. Dodaje da je i Liberalna stranka, koja se ranije suprotstavljala takvom pristupu, sada donekle podržala predlog, što je izazvalo kritike u javnosti.

Britanija sada predlaže borbu protiv organizovanog krijumčarenja ne samo kroz koordinaciju sa drugim zemljama, uključujući one na balkanskoj ruti, već i globalno.

Podrazumeva se i borba u digitalnom prostoru, pa su tako na konferenciju pozvani i predstavnici kompanija poput "Meta", "Iks" i "TikTok", predstavlja Đurović novitete u borbi.

"Veliki deo regrutovanja žrtava krijumčarenja odvija se preko interneta. Predlaže se intenzivnija razmena informacija i efikasnije procesuiranje krijumčara. Sam naziv konferencije ukazuje na to — organizovano krijumčarenje kao međunarodni zločin", kaže direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila

"Procenjuje se da se od krijumčarenja godišnje zaradi preko 10 milijardi evra", tvrdi Đurović.

Saradnja Evropske unije i Srbije

Evropski parlament je pre četiri meseca dao saglasnost za zaključenje sporazuma koji podrazumeva operativne aktivnosti na planu suzbijanja ilegalnih migracija.

Đurović tvrdi da se od Srbije se očekuje aktivnija borba protiv problema. "Možda će se od zemalja regiona tražiti i prihvatanje lica odbijenih u azilnim procedurama — slično modelu između Albanije i Italije", rekao je gost Jutarnjeg programa.

"Napravljen je i nacrt nove regulative EU o povratku, koji predviđa osnivanje centara za povratak, van granice EU, u susedstvu. U tim centrima bi boravili oni koji su odbijeni u azilnim procedurama, do povratka u zemlje porekla. Strah postoji da bi takvi centri mogli biti osnovani i u zemljama Zapadnog Balkana", predstavlja Đurović.

Kako kaže, da li će do toga doći zavisi i od Srbije i od drugih zemalja u regionu, kao i od cene koju bi prihvatanje takvih sporazuma nosilo.

"Podsećam, slični dogovori obično idu uz političke i finansijske ustupke. Za sada je jedini primer Albanije i Italije, ali taj model ne funkcioniše u praksi", objašnjava sagovornik.

Slučaj Albanije i Italije

Dva italijanska centra u Albaniji otvorena su 16. oktobra prošle godine, ali do sada korišćeni svega nekoliko sati, zbog sukoba izvršne i sudske vlasti.

Sudije iz sektora za imigrantska pitanja, a zatim i Apelacioni sud, doneli su odluke o obustavljanju boravka migranata. Novom uredbom se menja naziv centara, a procenjuje se da će italijansku vladu oni koštati 800 miliona evra, neophodnih za adaptaciju i upravljanje strukturama.

Premijerka Italije Đorđa Meloni je pred samit u Londonu saglasna je sa britanskim premijerom Kirom Starmerom da je bezbednost granica uslovljena upravljanjem migracionim tokovima i borbom protiv masovne ilegalne imigracije.

"To je globalni fenomen, koji posebno pogađa Evropu, unutar i van granica EU. Srž problema je profitiranje švercera i trgovaca ljudima", rekla je Meloni.

Premijerka Italije ističe da se radi na saradnji između različitih grana vlasti kako bi se postigli efekti.

"Radimo na rešavanju uzroka imigracije i podržavamo izgradnju modela saradnje sa nacijama porekla, kako bi iskoristile resurse koje imaju. Svaka nacija, a ne trgovci ljudima, mora da odlučuje ko može da uđe na njenu teritoriju, ako ne", rekla je Meloni.

Portparol Evropske komisije za unutrašnje poslove i imigraciona  pitanja Markus Lamert je izjavio da je italijanska uredba u skladu sa pravom Evropske unije jer će se u albanskim centrima primenjivati italijanski zakon, što je kompatabilno sa evropskim pravom.

Prema rečima ministra unutrašnjeg poslova Italije, Matea Piantedozija, intervencija bi predstavljala delimično reaktiviranje funkcija centara, koji su već korišćeni za repatriacije, ali sada bi proširili svoje delovanje.

"Radimo na jačanju legalne imigracije i na suzbijanju ilegalne. Vrati ćemo kući one koji čine naše gradove nebezbednim. Strukture, poput onih u Albaniji, sertifikovane su u poslednjim evropskim dokumentima. Imali smo poteškoća sa italijanskim sudijama, ali mislimo da će se to rešiti sada kada Evropski sud donese odluku, a uz Italiju je već oko 15 zemalja, uključujući Evropsku komisiju. Po novim evropskim pravilima, mi u junu naredne godine moramo da budemo spremni sa oko 8.000 kreveta kao zemlja koja je prva evropska granica", rekao je .

Predloženo italijansko rešenje podrazumeva prebacivanje u dva centra migranate koji čekaju na deportaciju i koji nemaju pravo na azil.

Ova mera predviđa da migranti mogu da ostanu u ustanovama u Albaniji do 18 meseci, koliko je potrebno da se završe procedure repatriacije u zemlje porekla.

Karlo Fidanca, šef delegacije "Fratelli d'Italia" u Evropskom parlamentu, smatra da sama Evropska unija po ugledu na Italiju predlaže otvaranje sličnih centara u trećim zemljama i da je to pobeda Melonijeve vlade.

Smatra da Levica, koja se oštro protivi ovim centrima smatrajući da se 800 miliona evra moglo potrošiti za italijansko zdravstvo, greši jer su, kako kaže, inovativna i hrabra rešenja kompatibilna sa evropskim zakonom, te da je saradnja sa trećim zemljama moguća, ne bi li se na ozbiljan način upravljalo migracionim tokovima, zaštitile granice i efikasno garantovala repatriacija ilegalnih migranata.

Očekuje se poseta delegacije Velike Britanije

Ove nedelje se očekuje se ovih dana poseta britanskih predstavnika Srbiji i regionu.

Razgovaraće se o razradi zaključaka samita, razmeni informacija i borbi u digitalnom prostoru, kaže Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da su efekti konferncije.

"Na jesen očekujemo i samit za zemlje Zapadnog Balkana u Londonu. Britanija radi na ovome punim intenzitetom.

Kako pomiriti pravni i humanitarni aspekt?

Đurović kaže da je u vezi sa pravnim i humanističkim pitanjima ilegalnih migracija potrebno je stvoriti uslove da izbeglice mogu da žive.

Pored toga, moraju se razvijati legalni kanali za migraciju.

Treba da postoji sistem koji će utvrditi koja zemlja treba da primi koju osobu – legalnim putem i sa regulisanim boravkom.

"Ali postoji i obaveza svih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, EU i zemlje Balkana, da solidarno dele teret. Danas se o solidarnosti više ne govori. Kada bi se taj teret ravnomerno podelio, ne bi bilo značajnih problema", ističe Đurović.

Političke elite žele brza rešenja, a migracija nije problem koji se rešava ad hok.

"Kada postavite barijere, krijumčarenje jača jer raste cena. Ljudi nisu prestali da beže. Njihov očaj je ono na čemu krijumčari zarađuju", objašnjava Đurović.

Celo gostovanje Radoša Đurovića u Jutarnjem programu pogledajte u videu na početku teksta...