Oko: Studentske blokade, ispunjenje zahteva i nadoknada nastave

U Srbiji ima gotovo 270.000 studenata, ali nastave nema na većini fakulteta. Država traži da se studentima omogući nesmetano školovanje i kažu da su moguće tužbe onih studenata koji žele da studiraju, što bi, kako tvrde, značilo i finansijsku blokadu i prestanak rada fakulteta. Predstavnici studenata kažu da je problem rešiv, odnosno, da je potrebno da se ispune njihovi zahtevi, a da, do tada, ostaju u blokadama.

Profesori su mahom ujedinjeni u podršci zahtevima studenata, ne nužno i blokadama fakulteta.

Vučićević: Ključ društvene krize ispunjenje zahteva

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević kaže da podržava ispunjenje studentskih zahteva, smatrajući pritom da je važno da se navede da zahtevi studenata u blokadi nisu ispunjeni, jer, kako tvrdi, deo gledalaca Radio-televizije Srbije veruje da su zahtevi ispunjeni zato što su to poruke koje šalju javni funkcioneri.

"Četiri zahteva zapravo nisu ispunjena. Studenti su se saglasili oko toga da treba objaviti kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na nadstrešnicu u Novom Sadu i izgradnju železničke stanice. Kolege sa Građevinskog fakulteta u Beogradu i Tehničkog fakulteta u Novom Sadu su objavile šta od dokumentacije nedostaje, a lista dokumentata koji još uvek nisu objavljeni je pozamašna", ukazuje Vučićević.

Smatra da ni drugi zahtev o procesuiranju svih koji su u prethodnom periodu napadali studente nisu ispunjeni.

"To su ljudi koji su tukli studente, i na blokadama ih napadali na različite načine. To je lista od 15 ili 20 imena, za koje ja verujem da će ući u istoriju beščašća u Srbiji, a koji su mahom javni funkcioneri. Znam da mi negde treba da kažemo da pustimo institucije da obave svoj posao i da će one to uraditi, ali u ovom slučaju možemo se osvrnuti na događaj od pre nekoliko dana kada je jedan odbornik iz novosadske skupštine razbio izlog Srpske napredne stranke i odmah sutradan je priveden i određen mu je kućni pritvor od 90 dana. A ovde se zapravo ništa ne dešava već mesecima", napominje vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Navodi da ni preostali zahtevi nisu do kraja ispunjeni.

"Jedan se odnosi na povećanje izdataka za obrazovanje u Srbiji u budžetu za nekih 20 odsto, sa oko 3,5 na otprilike 4,2 na nivou celokupnog budžeta. To su i dalje vrlo niska izdvajanja u odnosu na neke druge evropske države. Takođe, nije rešeno ni pitanje koje se odnosi na zaustavljanje postupaka koji su pokrenuti protiv studenata koji su bili hapšeni na protestima. Istina je da su pušteni iz pritvora, ali se postupci protiv nekih od njih i dalje vode", kaže Vučićević.

Ističe da je ključ izlaska iz, kako navodi, velike društvene krize u ispunjenju tih zahteva.

"Vrlo je važno je da ti zahtevi budu ispunjeni i da onda probamo nekako da se vratimo na fakultete, počnemo da nadoknađujemo nastavu i koliko-toliko se vratimo u neko uobičajeno stanje", naglašava sagovornik sa Fakulteta političkih nauka.

Petrov: Da se dogovorimo na nivou univerziteta

Redovni Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Vladan Petrov kaže da je za njega suštinska stvar da su "protesti određenog i relevantnog broja studenata" proizašli iz potrebe da se pokaže revolt prema opštoj situaciji u društvu.

"Neposredan povod je bio stravičan događaj u Novom Sadu, ali to organizovanje nije moglo da bude spontano, koliko god da su studenti u blokadi pokušavali da se odbrane od pokušaja uticaja političara ili raznih nevladinih organizacija i inicijativa. Utisak je da je došlo do proživljavanja između studenskih zahteva i politike, a studenti su u jednom trenutku svakako ušli u proces politizacije", objašnjava Petrov.

Ističe i da su plenumi, koji se na fakultetima organizuju, tela koja, kako smatra, u važećem pravu ne postoje.

"Nemaju apsolutno nikakav legitimitet, jer legitimitet, čak i kad je reč o studentskim organima, uvek proizlazi iz izbora. Nije suština da se toliko bavimo zahtevima, a da ne pokušamo da sednemo za isti sto, na nivou univerziteta i drugih relevantnih institucija. Ideja je da se na univerzitetu uradi dosta u pogledu toga da se zvanično utvrdi koji su to zahtevi studenata u blokadi, kako oni tačno danas glase, kako su glasili nekada ili kako su glasili u nekim fazama za sve ovo vreme", ukazuje profesor Pravnog fakulteta.

Napominje i da se mora sprovesti veštačenje.

"Poštujem sve relevantne institucije i moramo nekoga ovlastiti da bude veštak i da zvanično utvrdi šta eventualno u toj dokumentaciji nedostaje. Za sada je zvanično, pred kraj 2024. godine, Vrhovno javno tužilaštvo objavilo da su svi dokumenti koji se tiču postupka, a koji se nalaze u spisima predmeta, objavljeni. Možemo da sumnjamo da je to zaista tako, ali prosto ne smemo tako paušalno da govorimo o tome da nešto jeste utvrđeno ili nije", tvrdi Petrov.

Profesor na FPN-u Dušan Vučićević ističe da, kada je reč o legitimitetu plenuma isto tako može da se govori i o legitimitetu zvaničnih predstavničkih tela studenata na fakultetima.

"Kada je 2021. godine donet Zakon o studentskom organizovanju, u praksi je u potpunosti zatvoren prostor studentskim organizacijama da učestvuju na studentskim izborima. Od tada, godinama imamo studentske izbore na različitim fakultetima Beogradskog univerziteta koji se održavaju samo sa jednom organizacijom. Kod nas na fakultetu (FPN) je tako bilo 2022, a 2024. su jedva dozvoljeni izbori sa dve studentske organizacije. Međutim, glasove je brojala samo jedna studentska organizacija. Druga studentska organizacija je pobedila, a onda je ova prva promenila poslovnik i pravilnik", sumira Vučićević.

Profesor Savo Petrov napominje da su na Pravnom fakultetu postojale dve liste, i da je takva zakon formalizovao studentsko organizovanje.

Nadoknada nastave i ispitnih rokova

Govoreći o nadoknadi nastave i ispitnih rokova, profesor Vučićević se osvrnuo na i na nedavnu izjavu rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, koji je izjavio da postoji plan o nadoknađivanju.

"Postoji plan da se rokovi ne gube, kao i da, zapravo, najpre moramo da nadoknadimo nastavu koju smo izgubili u decembru, pa da tek onda pristupimo januarskom i februarskom roku. Ideja ja da će se onda pomeriti i početak drugog semestra i da ćemo morati da radimo – profesor Đokić možda to nije rekao – i tokom leta, i to nas verovatno sve čeka. Zbog toga i jeste važno da zahtevi što pre budu ispunjeni, da zaista ne bismo došli u situaciju da ogroman broj studenata ispašta i da ne može da polaže ispite, a da se čini da je od 260.000 i više studenata važnije od dvadesetak funkcionera", ističe Vučićević.

S druge strane, profesor Vladan Petrov ukazuje da čak i ako zahtevi nisu ispunjeni, postoje ustavne i legalne forme oko slobode mirnog okupljanja i protestovanja koja se ostvaruju na drugim mestima, i van fakulteta.

"Ja ću uvek podržati studenske proteste ukoliko su oni u skladu sa ustavom i zakonom. Ali studenske blokade ne. Kod nas, barem na Pravnom fakultetu, januarski rok se sigurno neće desiti. Na kraju smo januara, a po statutu našeg fakulteta postoji definicija da je januarski ispitni rok onaj koji se po pravilu održava, čini mi se, od 11. do 25. januara, što znači da se on ne može održati u februaru, martu ili naknadno", kaže Petrov.

Smatra da je redovnost nastave kao, kako tvrdi, prvog stuba autonomije univerziteta, dovedena u pitanje.

"Ispitni rokovi mogu da se zgusnu, ali čemu će služiti ti brojni ispitni rokovi između kojih neće biti pauza. Verovatno samo za dodatnu prijavu u sledeći ispitni rok. Šta je sa nastavom i pripremom? Znači, ta priča o danonoćnom radu tokom jula i avgusta lepo zvuči, ali, pošto sam ja 25 godina na fakultetu, prosto, u nju baš i ne verujem", smatra Petrov.

Fakulteti, tužbe i dijalog

Kada je reč o eventualnim tužbama studenta prema fakultetima, o kojima je prethodnih dana pričala predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, što bi moglo do dovede do blokada računa fakulteta, Vladan Petrov smatra da za tako nešto postoji zakonski osnov.

"Postoji i osnov za prekršajnu odgovornost fakulteta i samih organa, po Zakonu o visokom obrazovanju, ukoliko se nastava ne održava ili ako se školarina neosnovano naplaćuje", kaže Petrov.

Ističe, međutim, da je u čitavom procesu važniji dijalog.

"Uloga Ministarstva prosvete je važna. Takođe, i pozicija Narodne skupštine. Naravno i studenti koji zastupaju različita stanovišta, pa i profesora koji misle različito", zaključuje Petrov.

Dušan Vučićević ukazuje da on, sa pozicije koje govori, uvek podržava dijalog, ali da je u tom procesu potrebna "dobra vera sa obe strane".

"Važno je da što pre ozbiljno razgovaramo, ali ne vidim da ta dobra vera postoji od strane vlasti, jer postoje svakodnevne pretnje i zastrašivanja upućenih studentima. Videli smo kako izgleda dijalog između premijera Miloša Vučevića i prosvetnih radnika. Ne možemo na taj način da izađemo iz duboke krize, a na nju se, poput snežne grudve, lepe i druge društvene grupe", zaključuje Vučićević.

Petrov trenutnu situaciju ne vidi kao veliku krizu društva, smatrajući da je ona "samo u virtuelnom svetu", ali je saglasan da je postoji jaka polarizacija između "političke opcije koja ima ubedljivu većinu i one koje to nema".

"Postoji i treća kategorija ljudi koji prosto žele da žive jedan normalan život, i možda čak ne glasaju ni za jednu, ni za drugu opciju. Mislim da treba obratiti pažnju u javnom diskursu i na tu kategoriju ljudi. Mi smo profesori svih studenata i moramo da razgovaramo međusobno, pa možda i sa nadležnim organima države – predložimo neko odgovarajuće rešenje – pa ako oni onda neće to da prihvate, to je već ozbiljnija poruka“, ističe Petrov.

Celu emisiju pogledajte u video zapisu na početku teksta...