Oко: Студентске блокаде, испуњење захтева и надокнада наставе

У Србији има готово 270.000 студената, али наставе нема на већини факултета. Држава тражи да се студентима омогући несметано школовање и кажу да су могуће тужбе оних студената који желе да студирају, што би, како тврде, значило и финансијску блокаду и престанак рада факултета. Представници студената кажу да је проблем решив, односно, да је потребно да се испуне њихови захтеви, а да, до тада, остају у блокадама.

Професори су махом уједињени у подршци захтевима студената, не нужно и блокадама факултета.

Вучићевић: Кључ друштвене кризе испуњење захтева

Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Душан Вучићевић каже да подржава испуњење студентских захтева, сматрајући притом да је важно да се наведе да захтеви студената у блокади нису испуњени, јер, како тврди, део гледалаца Радио-телевизије Србије верује да су захтеви испуњени зато што су то поруке које шаљу јавни функционери.

"Четири захтева заправо нису испуњена. Студенти су се сагласили око тога да треба објавити комплетну документацију која се односи на надстрешницу у Новом Саду и изградњу железничке станице. Колеге са Грађевинског факултета у Београду и Техничког факултета у Новом Саду су објавиле шта од документације недостаје, а листа документата који још увек нису објављени је позамашна", указује Вучићевић.

Сматра да ни други захтев о процесуирању свих који су у претходном периоду нападали студенте нису испуњени.

"То су људи који су тукли студенте, и на блокадама их нападали на различите начине. То је листа од 15 или 20 имена, за које ја верујем да ће ући у историју бешчашћа у Србији, а који су махом јавни функционери. Знам да ми негде треба да кажемо да пустимо институције да обаве свој посао и да ће оне то урадити, али у овом случају можемо се осврнути на догађај од пре неколико дана када је један одборник из новосадске скупштине разбио излог Српске напредне странке и одмах сутрадан је приведен и одређен му је кућни притвор од 90 дана. А овде се заправо ништа не дешава већ месецима", напомиње ванредни професор на Факултету политичких наука у Београду.

Наводи да ни преостали захтеви нису до краја испуњени.

"Један се односи на повећање издатака за образовање у Србији у буџету за неких 20 одсто, са око 3,5 на отприлике 4,2 на нивоу целокупног буџета. То су и даље врло ниска издвајања у односу на неке друге европске државе. Такође, није решено ни питање које се односи на заустављање поступака који су покренути против студената који су били хапшени на протестима. Истина је да су пуштени из притвора, али се поступци против неких од њих и даље воде", каже Вучићевић.

Истиче да је кључ изласка из, како наводи, велике друштвене кризе у испуњењу тих захтева.

"Врло је важно је да ти захтеви буду испуњени и да онда пробамо некако да се вратимо на факултете, почнемо да надокнађујемо наставу и колико-толико се вратимо у неко уобичајено стање", наглашава саговорник са Факултета политичких наука.

Петров: Да се договоримо на нивоу универзитета

Редовни Професор београдског Правног факултета Владан Петров каже да је за њега суштинска ствар да су "протести одређеног и релевантног броја студената" произашли из потребе да се покаже револт према општој ситуацији у друштву.

"Непосредан повод је био стравичан догађај у Новом Саду, али то организовање није могло да буде спонтано, колико год да су студенти у блокади покушавали да се одбране од покушаја утицаја политичара или разних невладиних организација и иницијатива. Утисак је да је дошло до проживљавања између студенских захтева и политике, а студенти су у једном тренутку свакако ушли у процес политизације", објашњава Петров.

Истиче и да су пленуми, који се на факултетима организују, тела која, како сматра, у важећем праву не постоје.

"Немају апсолутно никакав легитимитет, јер легитимитет, чак и кад је реч о студентским органима, увек произлази из избора. Није суштина да се толико бавимо захтевима, а да не покушамо да седнемо за исти сто, на нивоу универзитета и других релевантних институција. Идеја је да се на универзитету уради доста у погледу тога да се званично утврди који су то захтеви студената у блокади, како они тачно данас гласе, како су гласили некада или како су гласили у неким фазама за све ово време", указује професор Правног факултета.

Напомиње и да се мора спровести вештачење.

"Поштујем све релевантне институције и морамо некога овластити да буде вештак и да званично утврди шта евентуално у тој документацији недостаје. За сада је званично, пред крај 2024. године, Врховно јавно тужилаштво објавило да су сви документи који се тичу поступка, а који се налазе у списима предмета, објављени. Можемо да сумњамо да је то заиста тако, али просто не смемо тако паушално да говоримо о томе да нешто јесте утврђено или није", тврди Петров.

Професор на ФПН-у Душан Вучићевић истиче да, када је реч о легитимитету пленума исто тако може да се говори и о легитимитету званичних представничких тела студената на факултетима.

"Када је 2021. године донет Закон о студентском организовању, у пракси је у потпуности затворен простор студентским организацијама да учествују на студентским изборима. Од тада, годинама имамо студентске изборе на различитим факултетима Београдског универзитета који се одржавају само са једном организацијом. Код нас на факултету (ФПН) је тако било 2022, а 2024. су једва дозвољени избори са две студентске организације. Међутим, гласове је бројала само једна студентска организација. Друга студентска организација је победила, а онда је ова прва променила пословник и правилник", сумира Вучићевић.

Професор Саво Петров напомиње да су на Правном факултету постојале две листе, и да је таква закон формализовао студентско организовање.

Надокнада наставе и испитних рокова

Говорећи о надокнади наставе и испитних рокова, професор Вучићевић се осврнуо на и на недавну изјаву ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића, који је изјавио да постоји план о надокнађивању.

"Постоји план да се рокови не губе, као и да, заправо, најпре морамо да надокнадимо наставу коју смо изгубили у децембру, па да тек онда приступимо јануарском и фебруарском року. Идеја ја да ће се онда померити и почетак другог семестра и да ћемо морати да радимо – професор Ђокић можда то није рекао – и током лета, и то нас вероватно све чека. Због тога и јесте важно да захтеви што пре буду испуњени, да заиста не бисмо дошли у ситуацију да огроман број студената испашта и да не може да полаже испите, а да се чини да је од 260.000 и више студената важније од двадесетак функционера", истиче Вучићевић.

С друге стране, професор Владан Петров указује да чак и ако захтеви нису испуњени, постоје уставне и легалне форме око слободе мирног окупљања и протестовања која се остварују на другим местима, и ван факултета.

"Ја ћу увек подржати студенске протесте уколико су они у складу са уставом и законом. Али студенске блокаде не. Код нас, барем на Правном факултету, јануарски рок се сигурно неће десити. На крају смо јануара, а по статуту нашег факултета постоји дефиниција да је јануарски испитни рок онај који се по правилу одржава, чини ми се, од 11. до 25. јануара, што значи да се он не може одржати у фебруару, марту или накнадно", каже Петров.

Сматра да је редовност наставе као, како тврди, првог стуба аутономије универзитета, доведена у питање.

"Испитни рокови могу да се згусну, али чему ће служити ти бројни испитни рокови између којих неће бити пауза. Вероватно само за додатну пријаву у следећи испитни рок. Шта је са наставом и припремом? Значи, та прича о даноноћном раду током јула и августа лепо звучи, али, пошто сам ја 25 година на факултету, просто, у њу баш и не верујем", сматра Петров.

Факултети, тужбе и дијалог

Када је реч о евентуалним тужбама студента према факултетима, о којима је претходних дана причала председница Народне скупштине Ана Брнабић, што би могло до доведе до блокада рачуна факултета, Владан Петров сматра да за тако нешто постоји законски основ.

"Постоји и основ за прекршајну одговорност факултета и самих органа, по Закону о високом образовању, уколико се настава не одржава или ако се школарина неосновано наплаћује", каже Петров.

Истиче, међутим, да је у читавом процесу важнији дијалог.

"Улога Министарства просвете је важна. Такође, и позиција Народне скупштине. Наравно и студенти који заступају различита становишта, па и професора који мисле различито", закључује Петров.

Душан Вучићевић указује да он, са позиције које говори, увек подржава дијалог, али да је у том процесу потребна "добра вера са обе стране".

"Важно је да што пре озбиљно разговарамо, али не видим да та добра вера постоји од стране власти, јер постоје свакодневне претње и застрашивања упућених студентима. Видели смо како изгледа дијалог између премијера Милоша Вучевића и просветних радника. Не можемо на тај начин да изађемо из дубоке кризе, а на њу се, попут снежне грудве, лепе и друге друштвене групе", закључује Вучићевић.

Петров тренутну ситуацију не види као велику кризу друштва, сматрајући да је она "само у виртуелном свету", али је сагласан да је постоји јака поларизација између "политичке опције која има убедљиву већину и оне које то нема".

"Постоји и трећа категорија људи који просто желе да живе један нормалан живот, и можда чак не гласају ни за једну, ни за другу опцију. Мислим да треба обратити пажњу у јавном дискурсу и на ту категорију људи. Ми смо професори свих студената и морамо да разговарамо међусобно, па можда и са надлежним органима државе – предложимо неко одговарајуће решење – па ако они онда неће то да прихвате, то је већ озбиљнија порука“, истиче Петров.

Целу емисију погледајте у видео запису на почетку текста...