Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu

Vazduh u Beogradu je prethodnih dana bio zagađen, a prestonica svake jeseni i zime muku muči sa individualnim ložištima, kojih u gradu ima više od 300.000. Jasmina Madžgalj iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine napominje da je buđenje svesti građana o prelasku na ekološki prihvatljivije energente jedan od ključnih pravaca u procesu smanjenja zagađenja.

Grejna sezona je odavno počela, a to obično znači i veću zagađenost vazduha u Beogradu. Prestonica Srbije ima dve vrste problema, kada je reč o zagađenju vazduha, stalne zagađivače, poput TENT-a i Kostolca, ali i saobraćaj. Zimi se kao treći zagađivač priključuju individualna ložišta.

Jasmina Madžgalj, iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine, podrvrđuje da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolca, koji rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.

U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je obiman dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.

"Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000", kaže Madžgalj.

Ističe da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.

"Plan mera da podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere", sumira sagovornica.

Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika. Cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.

Divlje deponije

Što se tiče divljih deponija, Madžgalj objašnjava da one ne zagađuju samo zemljište i podzemne vode već i vazduh, jer oslobađaju štetne čestice.

"U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, grad je očistio brojne divlje deponije, uključujući i dugogodišnju deponiju u Dobanovcima, gde se sada gradi regionalni reciklažni centar", ističe sagovornica.

Ne vidi strožu kaznenu politiku kao deo rešenja u borbi protiv divljih deponija, ali je istakla važnost stalne saradnje i podrške građana u održavanju čistog okruženja.

"Ako deset čisti, a jedan prlja, ni kaznena politika neće pomoć. Ideja je da sarađujemo, a radićemo na ozelenjavanju", zaključuje sagovornica u razgovoru za RTS.

Naglasila je i važnost praćenja saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje, te da gradske institucije redovno prenose preporuke građanima kako bi im omogućili bolje uslove zaštite zdravlja i kvalitetniji vazduh.