Društveni dijalog o projektu "Jadar", hoće li litijumu presuditi politika ili struka

Da li su nalazišta litijuma za Srbiju bogatstvo ili prokletstvo, razvojna šansa ili ekološka katastrofa, pitanja su koja već nekoliko godina dele ne samo javnost, već i političare. Još jednom polemiku je oživela najava predsednika Srbije da bi trebalo o tom pitanju raspravljati – u institucijama i izvan njih, među strukom.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da su sve opcije na stolu.

Izbor je na nama, naši zahtevi ekonomski i ekološki treba da budu maksimalni, ali moramo da vodimo računa da je ovo strateška odluka koja se tiče ne samo naše već i budućih generacija.

Kako je naglasila, država isto tako insistira na održivosti i zaštiti i prirode i svim zdravstvenim preduslovima ukoliko takvi rizici postoje.

Dodala je da su tu i stručnjaci da nam na to daju adekvatne odgovore i zato je što veća javna konsultacija uvek korisna.

Iako još nije poznato kada bi počele i kako bi konsultacije mogle da izgledaju, izvesno je da će potrajati.

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, sve može da se prekine do 2028. godine, kada bi mogao da bude otvoren rudnik.

"I izrada auto-puta ili bolnice utiče na životnu sredinu"

Direktor projekta "Jadar", koji je nakon protesta građana pre dve godine zaustavljen, kaže da bi zeleno svetlo sada značilo prvo dobijanje novih dozvola i studije o uticaju eksploatacije.

"Kritične sirovine su sjajne za stratešku autonomiju EU, ali ako projekat nije dobar za Srbiju, od njega ništa neće biti. U susretima s građanima uvek kažem da i kad se grade auto-put, stadion ili bolnica, uvek ima uticaja na životnu sredinu. Društvo vaga i odlučuje", navodi direktor projekta "Jadar" u Rio Tintu Čad Blevit.

Na jedan tas najčešće se stavlja ekonomska dobit, na drugi posledice po životnu sredinu i zdravlje. Ipak, iznad stručnih argumenata, upućeni očekuju da će biti politički.

Panović: Opasnost da dijalog sklizne u podelu "za i protiv Vučića"

Programski direktor Demostata Zoran Panović smatra da bi debata i javna rasprava bile najbolja stvar.

"Plašim se da u ovakvoj političkoj podeljenosti Srbije koliko je to realno izvodljivo. I ono što je rizik da ‘podela za i protiv Vučića‘ se automatski prenese na to ko je protiv Vučića, on je protiv litijuma, i ko je za Vučića, on je za litijum, a to ne odslikava realno stanje u srpskom društvu", ocenjuje Panović.

Kaže da pitanje litijuma ne ide tako jasno za i protiv i zato je potreban društveni dijalog.

"Ono što je predsednik Vučić rekao, liči da bi mogao da se raspiše neki referendum, posle javne rasprave ako ona bude imala neku težinu, obuhvati glavne društvene aktere i građani Srbije stvarno budu informisani o čemu se tu radi", dodaje Panović.

Potreba za sveobuhvatnim istraživanjem i akademskom raspravom

A informacija o temi mnogo je u medijima, a među njima i da se Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu protivi obnovi projekta "Jadar“, jer, kako navode, nema razumno ekonomsko, ekološko ni socijalno obrazloženje. Jedan od članova tog odbora tvrdi da za takvo saopštenje nije dao saglasnost.

"Bez detaljnog, sveobuhvatnog, apsolutno objektivnog istraživanja i akademske rasprave nemoguće je da nauka i pogotovo naučnici, preko noći, daju svoj definitivni stav po ovom pitanju. Cilj nauke je istina, a ne manipulacija", kaže prof. Darko Nadić, član Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu.

Činjenica je da se od deset najvećih rudnika litijuma u svetu, pet nalazi u Australiji, po dva u Kini i Čileu, i jedan u Argentini. U Evropi postoje samo bogata nalazišta koja bi mogla da se pretvore u rudnike. Evropska zemlja koja je trenutno najbliža tom scenariju jeste Portugalija, koja se sa 60.000 tona rezervi litijuma smatra jednim od najvećih nalazišta na kontinentu.