Koliko je opasno stavljati slike dece na društvene mreže i možemo li prepoznati kada je dete žrtva

Doktor Dušan Vuković apeluje na roditelje da obrate pažnju, jer često nisu svesni opasnosti koje prete postavljanjem slika dece na društvenim mrežama.

“Negde iz iskustva kao sudski veštak mogu da kažem da roditelji apsolutno nisu svesni potencijalnih opasnosti, jer mi često kada već dođe do sudskog procesa, znači već je došlo do zloupotrebe nečijih fotografija ili podataka o ličnosti deteta, i mi se već nalazimo u jednoj poziciji gde je dete traumatizovano. Dakle, to je jedan prvi apel na roditelje da prosto povedu računa”, naveo je Vuković.

Ističe da dete koje je imalo neko od iskustava zloupotrebe fotografija ili ličnog identiteta trpi posledice, kao i da ima slučajeva gde ne može sa njima da se izbori i počini suicid.

“Meni je postalo jedno od prvih pitanja nakon pokušaja suicida kod adolescenata da li postoje neke kompromitujuće fotografije koje je neko mogao da zloupotrebi”, dodaje Vuković.

Osamdeset odsto slučajeva ne bude otkriveno

Na pitanje kakve emotivne posledice imaju takva deca i kako se leče, Vuković kaže da se otkrije svega 20 do 25 odsto takvih slučajeva.

“Od toga određeni procenat doživi sudski epilog. Učestvovali smo u velikom broju predmeta gde su direktno i pedofili bili sa one druge strane linije. Ja opet kažem da mi dolazimo tek na kraju, ako je neka zloupotreba trajala pola godine ili godinu dana to predstavlja jedan vrlo intenzivan afektivitet, odnosno jednu snažnu reakciju na stres, posttraumatski stresni sadržaj, gde je potrebno određeno vreme i određene psihoterapijske metode da se sve to reši”, objašnjava Vuković.

Na pitanje koliko traju te posledice, ističe da je to barem dve godine u najgorem slučaju ako ne pređu u psihopatološki odgovor i neku dublju psihopatologiju, odnosno poremećaj.

Pedofili najčešće ljudi iz neposredne okoline

Kada je reč o deci koja su žrtve pedofila, napominje da iskustva iz prakse pokazuju da su to najčešće ljudi iz neposredne okoline.

“Tu ne mislim samo na rodbinu, komšije i tako dalje, nego pre na ljude koji rade u prosvetnim ustanovama, treneri i tako dalje. Znači neko ko ima direktan i brz pristup deci”, navodi Vuković.

 "Najvažnije da decu naučimo šta je zdrava seksualnost"

Nažalost, poručuje, roditelji tek na osnovu posledica vide da je njihovo dete žrtva.

“To su neke brze promene koje nastaju 12 do 24 sata – da li u vidu povlačenja, pasivizacije, izrazite otpornosti, agresivnosti, konfrontiranja, oponencije dece”, navodi Vuković.

Govoreći o tome kako da naučimo decu da ne budu žrtve, Vuković kaže da je najvažnije da ih naučimo šta je zdrava seksualnost.

“Mislim da mi imamo ogroman problem kao društvo, ne kao Srbi nego kao civilizacija, da dolazi do neverovatnih promena sa samim tehniologijama. Istakao bih primer koji nema veze sa seksualnošću, ali smo nedavno shvatili da procena vremena dece i adolescenata, odnosna ta temporalna orijentacija je potpuno deformisana konstantnom upotrebom mobilnih telefona”, rekao je Vuković.

Ističe da se time jedna od najstabilnijih psihičkih osobina, a to je vremenska orijentacija, poremetila.

“Sada zamislite kao to utiče na potonje ili mlađe psihičke funkcije kao što je psihoseksualnost”, naglašava Vuković.

Kada je reč o zdravoj seksualnosti, napominje da ona podrazumeva da postavimo jasne granice.

“Ne samo mi, nego i u školi. To se sada i dešava i postavljaju se jasne granice ophođenja šta je u redu, a šta nije, šta je intimno polje. I sa time da otvorimo razgovor sa decom da postoje takve mogućnosti da budu na neki način seksualno zloupotreljeni od strane odraslih”, zaključio je Vuković.