Педофилија на интернету – ко су предатори међу нама

Кодно име "Армагедон", мета – педофили који вребају преко интернета. Од почетка акције коју МУП континуирано спроводи 14 година, приведено је више од 440 особа. Пре пет дана је широм земље ухапшено седам особа, а заплењени су и докази.

Од почетка спровођења акције, 2010. године, од осумњичених је одузето 382 мобилна телефона, 431 хард диск, 688 ДВД-а, 102 лаптопа, 33 СД картице, 116 СИМ картица, 93 преносиве меморије, 60 рачунара, 14 таблет уређаја, два фото-апарата и четири камере.

На тим средствима предатори чувају порнографски материјал.

Вребање могућих жртава

Вребање почињу тако што се представљају као вршњаци и пријатељи, са жртвом месецима граде однос поверења.

Не раде то само непознати људи преко друштвених мрежа и видео-игрица. Неретко су то мушке фигуре блиске деци – очеви, стричеви, ујаци.

"Кад дете добије предлог да се виде, да се упознају уживо, оно то не види као претњу, види као начин да упозна уживо свог пријатеља и то јесте онај моменат када предатори користе претње, уцене, када користе грижу савести, страх, стид код детета да га увуку у тај круг злостављања који најчешће траје и месецима и годинама", каже психолог Нина Давидовић.

Колико таквих људи има у Србији, где живе и раде – не зна се. Зна се, кажу стручњаци, да их има свуда – у свим срединама, професијама, и младих и старих.

Чешће су мушкарци, али има и жена.

Стручњак за борбу против високотехнолошког криминала Саша Живановић каже да не постоји тачна процена профила интернет педофила.

"Ми смо радили истраживања која су то лица интернет педофили, каквог су нивоа образовања, да ли су из руралних, урбаних средина и никад нисмо могли да доведемо до закључка, тачна процена не постоји, али постоје истраживња да у сваком секунду на интернет мрежи вреба 750.000 педофила широм света", наводи Живановић.

Формиран регистар педофила

Србија је 2015. године оформила регистар педофила, у који је уписано више од 700 људи, којима су изречене правоснажне пресуде.

Више од 90 одсто њих су повратници. Зато се део јавности залаже да регистар, као у суседној Северној Македонији, постане јаван.

Из центара за несталу и злостављану децу сматрају да би регистар требало да буде јаван, како би превентивно деловао и на преступника, али и на родитеље да би могли на квалитетан начин заштитити своју децу знајући ко им се налази у блиском окружењу.

"Тешко је заштитити се од овог проблема уколико нису родитељи и деца довољно добро едуковани", каже Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.

Јурић сматра да је едукација потребна и судијама јер су изречене казне често минималне.

Иако Кривични законик прописује да интернет предаторе чека затвор од једне до осам година, дешава се да им буду изречене и само новчане казне.