Dom za duševno obolele u Starom Lecu, adresa na kojoj stotine pacijenata pronađe mir

Gordana Đurović za Radio Beograd 1 priča da se njen brat, koji je godinu dana u domu u Starom Lecu, razboleo sa 25 godina, a da je prethodno odslužio vojsku i igrao  fudbal u lokalnom klubu u Valjevu.

"Pozlilo mu je na poslednjem ispitu Više mašinske škole u Čačku. Lekar u Valjevu roditeljima je saopštio da je brat ozbiljno bolestan. To je bio šok, jer niko u našoj familiji i okruženju nije imao iskustva sa tako nečim", navela je Đurovićeva. 

U domu je smešteno 550 korisnika u šest zgrada, od kojih su dve stare više od veka – zgrada, poznata kao kaštel iz 1890. i stara osnovna škola iz 1904. godine, dok su ostali objekti novijeg datuma. Sobe su višekrevetne, renovirane, a kupatilo zajedničko.

U ustanovi radi 160 ljudi, na čelu sa mladom doktorkom Izabelom Jovanović iz Banatskih Karlovaca.

"Dom je predviđen za korisnike od 26 godina. Najstariji pacijent ima 81 godinu i u domu je od 1994. godine, a najmlađi ima 27 godina. U domu je najduže jedna žena – došla je pre 49 godina", kaže doktorka Jovanović.

Nisu opasni po druge

Kretanje je dozvoljeno u parku, a deo korisnika ima propusnicu i za izlazak do sela. Ti pacijeni nisu opasni za druge, a njima povremeni izlazak prija.

"Dosta korisnika izlazi u selo, prodavnicu, na pijacu. Kao psihijatar, smatram da nisu opasni za društvo. Retko se dešava da imamo situacije da je ugrožen neko od zaposlenih ili drugih korisnika. Dešava se, u pogoršanju osnovne bolesti, da ispolje agresivno verbalno i fizičko ponašanje, ali postoje osoblje koje je obučeno za postupanje i u takvim situacijama. Šaljemo ih u bolnicu na hospitalni tretman. Nakon oporavka, vraćaju se kod nas u ustanovu", objašnjava dr  Jovanović.

Gordana Đurović kaže da su, posle smeštaja u privatnom domu u Lipovici i psihijatrijske bolnice u Kovinu, tek u Starom Lecu njen brat i ona pronašli mir.

"Prilagodio se. Svestan je da to nije njegova kuća. Nedostaje mu njegov dom. Svestan je da bi tamo bio sam, a ovde ima drugare i cimere. To su mladi ljudi kojima su se desile te bolesti. Nije to samo da se kljukaju lekovima i da spavaju. Imaju zdrav režim, zna se kad su doručak, ručak, večera, tuširanje, radna terapije. Sve je organizovano", kaže Đurovićeva.

Potrebni donatori i autobuska linija

U kompleksu su prodavnica, berbernica, a posebne zgrade su vešernica, kuhinja, ambulanta. Traže se donatori za teretanu na otvorenom, popravku fudbalskog i košarkaškog terena. Odeća, obuća i sredstva za radnu terapiju su uvek dobro došli.

"Dobili smo donaciju Vlade Japana u vrednosti od 3,5 miliona dinara. Novac će biti utrošen za kupovinu profesionalne mašine za pranje veša i ostale potrebe. Dnevno peremo 600 kilograma posteljine i odeće", rekla je dr Jovanović.

Onima koji nemaju sopstveni automobil, poseta Starom Lecu je problematična. Selo je od puta Vršac-Zrenjanin udaljen par kilometara, a autobus saobraća tri puta dnevno, a za vreme školskog raspusta i ređe. Gordana Đurović u posetu bratu dolazi linijskim taksijem.

"Važno je da imamo saobraćajnu komunikaciju. Dolazim iz Beograda, koji je udaljen 80 kilometara. Zamislite da krenete sa juga Srbije do Vršca, pa ako nađete autobus za Lec. Ne mogu svi da priušte linijski taksi.Treba misliti na one koji su daleko, koji bi voleli bi da dođu u posetu, a ne mogu. Najviše zbog toga pate njihovi koji su u domu", ukazuje Đurovićeva.

Na slobodno mesto u Starom Lecu trenutno čeka čak 325 ljudi, ali je je smeštaj uglavnom doživotan. Mesto se oslobodi tek kada neko od korisnika zauvek napusti ovaj svet.

Prema dostupnim informacijama, u Srbiji postoje još tri slične ustanove, u koje je smešteno oko 1.500 ljudi. Svaki od domova ima listu čekanja. Prema pojedinim procenama, u Srbiji dijagnozu šizofrenije ima 40.000 ljudi.