Читај ми!

Restitucija obeštećuje stare vlasnike poljoprivrednog zemljišta, a stočarima sa pravom prečeg zakupa zadaje muke

U postupku restitucije starim vlasnicima ili njihovim naslednicima do sada je vraćeno više od 90 odsto oduzetog poljoprivrednog zemljišta, kažu nadležni. Veruju da će u naredne dve godine ovaj postupak biti gotovo u potpunosti završen, kako za fizička i pravna lica, tako i za crkve i verske zajednice. I dok se na ovaj način ispravlja nepravda prema onima koji su u postupku nacionalizacije ostali bez imovine, restitucija je donela probleme proizvođačima koji su na duži rok zakupili državno poljoprivredno zemljište, a koje je predmet vraćanja.

Stočar Slobodan Utvić je 2020. po pravu prečeg zakupa sa državom zaključio desetogodišnji ugovor o korišćenju 18,5 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Nedavno je, međutim, sasvim slučajno saznao da će od maja 2025. ostati bez 80 odsto zakupljene zemlje. 

“Meni 15 hektara ide u restituciju i ostaje mi da radim tri hektara. Ni sam ne znam šta da radim. Pravo prečeg zakupa smo dobili na 10 godina. Ja sam tada uzeo kredit za nabavku teladi. Sada u decembru će početi otplata tog kredita, a već od 2025. gubim državnu zemlju i moram da se snađem da isplatim taj kredit bez zemlje. Sreća, pa nisam ušao u neke veće kredite da sam nabavio nove mašine”, počinje priču Slobodan Utvić, poljoprivrednik iz Telečke.

“Meni niko od nadležnih nije javio da je zemlja vraćena restitucijom, a ja sam rešenje video, jer me je kontaktirao čovek koji želi da kupi tu zemlju. Rešenje je doneto u maju ove godine i do maja 2025. bih mogao da koristim ovo zemljište. Posle ne mogu da ga zadržim nikako. Advokati već prodaju tu zemlju i nabijaju cenu. Kupci znaju pre bilo koga da je nešto predmet restitucije”, dodaje naš sagovornik.

Ovaj poljoprivrednik kaže da je na korak od odluke da ugasi farmu, kao što su to učinili i mnogi stočari pre njega.

“Problem je što nam je to zemljište dato na 10 godina, a sad vidim da ništa ne mogu da planiram, jer ni ugovor sa državom nije garancija. Ta zemlja je osnov da bih mogao da proizvedem hranu za stoku. Nema druge zemlje koju bi mogli da mi daju u zamenu i to je to. Bez zemlje ne znam kako da održim ovu proizvodnju. Jedino je rešenje da ugasim farmu. Ni ovako nisam mogao da izađem na kraj, a sad pogotovo”, navodi Utvić.

“Dosta nas ima problema sa državnom zemljom. Stočar iz Kljajićeva ima puno krava, trebalo je da dobije 40 hektara, deset je dobio u Kolutu, to je skoro na granici sa Mađarskom. Jedan iz Sombora je dobio u Aleksi Šantiću, iz Čonoplje tamo prema Rogatici, iz Sombora su dobili u Telečkom ataru, iz Utrine kod Rogatice... Kako stočar da radi zemlju koja je 50 kilometara od njegove kuće? Tu se ne radi da se pomogne stočarima, nego da se odmogne”, navodi naš sagovornik.

Do zemlje se, kaže, u današnje vreme jako teško dolazi. Čak i kada ima parcela za prodaju cene su izuzetno visoke.

“Ja sam razmišljao da otkupim parcelu koja je malo veća od 7 hektara od ove zemlje koju sam zakupio, a koju naslednici prodaju, ali su cenu toliko podigli da bi mi trebao kredit od 100.000 evra. Traže mi 12.500 evra po hektaru. Kad bih za to uzeo kredit, tada bih definitivno propao. Stočarstvo ću morati da ugasim. Ja ukupno mogu da navučem oko 15 hektara moje zemlje i arende od drugih privatnih lica”, objašnjava stočar iz Telečke.

“Inače, ja sam u tu državnu zemlju investirao. Uneo sam u nju stajnjak u vrednosti od 5.600 evra. To mi niko ne priznaje, a pričali su da će se gledati da imaju povlastice svi poljoprivrednici koji se brinu o zemlji, koji je đubre... Neki ljudi su prodali stajnjak, a ja sam bio budala, jer sam ga bacio na državnu zemlju”, kaže Utvić.

Dugoročni zakupi u cilju poboljšanja kvaliteta državnog zemljišta

U Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da je Ministarstvo poljoprivrede stranka u postupku koja zastupa imovinske interese Republike Srbije u slučajevima kada je predmet zahteva poljoprivredno zemljište koje je u državnoj svojini, a da je postupak vraćanja i odlučivanje u nadležnosti Agencije za restituciju. Objašnjavaju da se ovaj proces do sada sprovodio bez većih problema i u kratkim rokovima, što se naročito može podvući kao nesporno imajući u vidu da je restitucija poljoprivrednog zemljišta u završnoj fazi. 

“Ono što je u svakoj privrednoj grani, pa i poljoprivredi, jako bitno, jeste da privrednik, odnosno poljoprivrednik, ima pravnu sigurnost na određeni vremenski period, a sa ciljem planiranja poslovnih aktivnosti i investicija na kratki, srednji i duži rok. Nakon donošenja Zakona o restituciji pre više od deset godina, bio je zauzet stav da se celokupno državno zemljište, a zbog očekivane restitucije, daje u zakup isključivo na jednu godinu i ova praksa je primenjivana godinama”, navode u Upravi za poljoprivredno zemljište.

Nakon nekog vremena, objašnjavaju, ova zemljišna politika je izmenjena, jer se uvidelo da ovakva praksa nije dobra ni za poljoprivrednike, niti za državu kao vlasnika zemljišta, a naročito nije bila dobra u smsilu lošeg uticaja na kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

“Iz tog razloga je Ministarstvo poljoprivrede bilo stanovišta da državno zemljište mora da se daje u zakup na više godina. Najčešće na 10, 12 ili 15. Ukoliko zemljište i bude vraćeno bivšim vlasnicima, zakonom je utvrđeno pravo zakupca, a obaveza novog vlasnika, da trpi zakup nekadašnjeg zakupca državnog zemljišta najmanje tri godine od pravnosonažnosti rešenja o vraćanju zemljišta, i to pod istim uslovima po pitanju zakupnine”, kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište.

“Ova odredba se na terenu pokazala odlično u primeni i sprovođena je bez bilo kakvih problema. Ovakve situacije treba razlikovati od situacija kada zakupac državnog zemljišta pokaže interesovanje da ulaže na državno zemljište u podizanje zasada voća, vinove loze, sisteme za navodnjavanje... U tom slučaju se proverava da predmetno zemljište nije u restituciji, niti da na njemu postoje drugi imovinski zahtevi trećih lica, čime se investitoru garantuje puna pravna sigurnost za ulaganje na državno poljoprivredno zemljište”, dodaju u ovoj instituciji.

Za vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta podneto oko 38.000 zahteva

U zakonom predviđenom roku podneto je oko 38.000 zahteva koji se odnose na vraćanje poljoprivrednog zemljišta, kažu nadležni. Od toga približno 29.000 zahteva se odnosi na vraćanje poljoprivrednog zemljišta na području AP Vojvodine.

“Imajući u vidu da je Agencija za restituciju vratila gotovo 91 odsto traženog poljoprivrednog zemljišta, može se zaključiti da se postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta odvija po planiranoj dinamici uz manje probleme do kojih dolazi zbog sporosti u radu pojedinih državnih organa. Plan je da se do kraja 2025. donesu prvostepene odluke po svim zahtevima za vraćanje poljoprivrednog zemljišta u naturalnom obliku”, navode u Agenciji za restituciju.

Procena je da će do tada biti u postupnosti okočan postupak u 97 odsto podnetih zahteva, dok se preostalih 3 odsto odnosi na zahteve u kojima je postupak po žalbi pred drugostepenim organom, Ministarstvom finansija, odnosno po tužbi pred Upravnim sudom

“Kada su u pitanju zahtevi za vraćanje poljoprivrednog zemljišta podneti od strane crkava i verskih zajednica, očekuje se da će do kraja 2025. godine po svim zahtevima biti donete prvostepene odluke, od kojih će u 98 odsto podnetih zahteva postupci biti konačno okončani, dok će u preostalih 2 odsto postupci eventualno biti po žalbi pred drugostepenim organom, Ministarstvom finansija, odnosno po tužbi pred Upravniom sudom”, dodaju u ovoj instituciji.

U slučaju kad nije moguće imovinu vratiti u naturalnom obliku, a kada su ispunjeni svi drugi zakonom predviđeni uslovi, Agencija donosi rešenja o obeštećenju kojim se utvrđuje iznos obeštećenja u novcu i državnim obveznicama sa rokom dospeća od 5, 10 i 12 godina.

“Za imovinu za koju se utvrdi da nije moguće vratiti u naturalnom obliku, Agencija dostavlja Poreskoj upravi zahtev za procenu vrednosti oduzete nepokretnosti. Iznos obeštećenja utvrđuje se kada se na procenjenu vrednost nepokretnosti od strane Poreske uprave primeni koeficijent od 0,15, a koji je određen Zaključkom o utvrđivanju koeficijenta obeštećenja koji je donela Vlada Srbije na sednici održanoj 21.1.2021”, objšanjavaju u Agenciji za restituciju.

U dosadašnjem postupku restitucije, dodaju, vraćene su različite klase poljoprivrednog zemljišta koje su nalazima veštaka geodetske struke bile određene kao odgovarajuće u odnosu na zemljište koje je bilo oduzeto. Sa tim su se i sami podnosioci zahteva složili, nakon što su im dostavljani nalazi veštačenja.

Spisak parcela koje su predmet restitucije moguće je pronaći na internetu.

“Vlada je donela Uredbu o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja je stupila na snagu 21.4.2018, a sve u cilju uređenja i regulisanja poljoprivrednog zemljišta koje s jedne strane ostaje u vlasništvu države i kojim država može raspolagati, a koje će s druge strane biti vraćeno u postupcima restitucije. Spisak parcela predviđenih za vraćanje u postupku restitucije, a koje se nalaze u komasiranom području objavljen je na sajtu Agencije za restituciju, kao i Uprave za poljoprivredno zemljište”, objašnjavaju u Agenciji za restituciju.

“Agencija za restituciju je, takođe, na svom zvaničnom sajtu objavila listu katastarskih parcela u komasirnom području koje su vraćene ili predložene za vraćanje u postupcima pred Agencijom. Navedena baza se ažurira na dnevnom nivou, te svako lice zainteresovano za zaključivanje ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta može proveriti da li je predmetna parcela u postupku restitucije”, dodaju u ovoj instituciji.

Izmene zakona za efikasniju restituciju

U Mreži za restituciju podsećaju da je još početkom devedesetih godina prošlog veka delimično započet i sproveden proces vraćanja poljoprivrednog zemljišta.

“Vraćeno je oko 200.000 hektara, a restitucija crkvenog zemljišta započela je 2008. Znači praksa je postojala, postojalo je i danas postoji i državno poljoprivredno zemljište, što je samo drugi naziv za oduzeto privatno zemljište. Mnogi su očekivali da će taj proces teći najlakše i najbrže. Međutim, interesi uzurpatora i onih koji su navikli da decenijama koriste besplatno državnu imovinu, bili su veoma jaki, tako da je masovniji povraćaj komasirnaog poljoprivrednog zemljišta započeo tek 2016, a aronidarnog tek 2022. godine”, kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Stari vlasnici, objašnjava, nisu preterano srećni kada im se umesto restitucije u naturi, dodele obveznice.

“Najveći pomak u do danas nedostajućem popisu državne imovine, učinjen je nakon 2018. temljnim i pouzdanim popisom poljoprivrednog zemljišta, koje je lako i potpuno javno dostupno na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište. Ujedno, to je još jedan od pokazatelja da državne imovine ima daleko više nego što je svi građani potražuju i da je supstitucija svih vrsta zemljišta, a posebno poljoprivrednog i šumskog morala naći mesto i u Zakonu o restituciji za građane i Zadužbine”, navodi naš sagovornik.

“Logično, da je u takvim uslovima veliko nezadovoljstvo ako građani umesto neke zemlje kao vida realne i adekvatne naknade kroz supstituciju, dobijaju višestruko umanjeno obeštećenje u drugorčnim obveznicama”, precizira Antić.

Da bi se ovaj proces što pre završio potrebne su izmene zakona.

“Ukoliko se izmenama zakona, pored faktičke supstitucije komasiranog i arondiranog zemljišta, uvede i formalno pravna supstitucija svih vrsta zemljišta, proces bi mogao da se završi na obostrano zadovoljstvo države i vlasnika. Time bi samo povlašćeni pojedinci – krupni 'biznismeni', izgubili privilegije. Što pre se to uradi, sam proces restitucije kao najpravednijeg vida privatizacije bio bi u narednih nekoliko godina okončan”, smatra naš sagovonik.

Antić ponavlja da zatečeni zakupac u postupku restitucije ima pravo da po istim uslovima nastavi zakup još tri godine, a zakupninu dobijaju novi – odnosno stari vlasnici i njihovi naslednici kojima je zemljište vraćeno. Dodaje i da se ako je ugovor o zakupu sačinjen na duži period i potpisan sa voljom zakupca da zaista proizvodi određenu kulturu na tom zemljištu, bez skrivenih aspiracija da to zemljište prisvoji, vrlo često i posle treće godine taj zakup nastavlja na obostrano zadovljstvo.

Problemi nastaju ukoliko se i sami naslednici bave poljoprivredom, a zakup iz nekog razloga odudara od tržišne cene. Kako se sistem izdavanja državnog zemljišta od 2020, nakon skoro 15 godina, drastično poboljšao ovakvih situacija je sve manje.

Iz slučaja stočara iz Telečke očigledno je da problemi nastaju i kada stari vlasnici ili njihovi naslednici ne žele da zadrže vraćeno poljoprivredno zemljište, već imaju nameru da ga odmah prodaju.

понедељак, 18. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње