Ristić o obeležavanju godišnjice "Oluje": Da bismo pamtili, moramo i da znamo
Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" prvi put je održana u Republici Srpskoj. Istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić kaže za RTS da je "Oluja" bila agresija na Republiku Srpsku Krajinu koja je po mnogim karakteristikama sadržala elemente ratnih zločina, a ne vojno-policijska akcija. Naglašava da pripadnici srpskog naroda treba da posvete vreme obogaćivanju i objektivizaciji znanja i to ne isključivo na dane kada se obeležavaju godišnjice.
Prošlo je 28 godina od hrvatske akcije "Oluja". Sa vekovnih ognjišta prognano je oko 250.000 ljudi. U Republici Srpskoj, u Prijedoru, održana je u petak komemoracija povodom Dana sećanja na srpske žrtve.
Istoričar Dejan Ristić kaže za RTS da je najvažnije što smo u Prijedoru čuli da nikada nećemo prestati da se sećamo, da nikada nećemo prestati da pamtimo i da obogaćujemo znanja o onome što se desilo tokom ratova za jugoslovensko nasleđe, posebno u, kako kaže, kataklizmičnim momentima kakva je bila "Oluja".
"Radi se o agresiji na Republiku Srpsku Krajinu, a ne o nekakvoj vojno-policijskoj akciji. Vrlo često kada neko hoće da prikrije svoje namere, onda pokušava verbalno da to učini kako bi se suština ili glavni cilj neke aktivnosti prikrio. Međutim, nema nikakve dileme da se radi o agresiji u kojoj su učestvovale i vojne i policijske snage Republike Hrvatske", objašnjava Ristić.
Naglašava da je "Oluja" po mnogim svojim karakteristikama sadržala elemente ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, pre svega u kontekstu etničkog čišćenja Srba u prvim danima avgusta 1995. godine.
"Ono što smo mogli sinoć da čujemo jeste izražavanje te odlučnosti Republike Srbije i Republike Srpske da pamte. Ali da bismo pamtili, moramo i da znamo. Zato je važno da svi mi pripadnici srpskog naroda, gde god živeli, posvetimo vreme obogaćivanju i objektivizacijinaših znanja i to ne isključivo na dane kada obeležavamo neke godišnjice, tužne ili radosne – nije važno", ističe Ristić.
"Dirljivo i važno što su dva predsednika otišla na Petrovačku cestu"
Ristić podseća na zločine na Petrovačkoj cesti – jedan koji se desio tokom Drugog svetskog rata kada su snage NDH napale kolonu srpskih civila i izbeglica i drugi koji se desio devedesetih godina.
"Prvu tragediju na Petrovačkoj cesti opevao je Branko Ćopić u svojoj istoimenoj pesmi. Mi smo to zaboravili nakon 1945. godine i zbog tog zaborava to se desilo ponovo. Zato je meni lično, kao Srbinu i kao građaninu Republike Srbije, bilo beskrajno dirljivo i važno to što su dva predsednika otišla na Petrovačku cestu, na to malo spomen-obeležje koje se redovno ruši i redovno podiže. To je dignuto na najveći mogući državni nivo ne bismo li se setili", kaže Ristić.
Objašnjava da su u oba slučaja, i u Drugom svetskom ratu i tokom ratova za jugoslovensko nasleđe, hrvatske oružane snage izvršile ratni zločin – bombardovale su kolonu srpskih izbeglica i tom prilikom ubile veliki broj ljudi uključujući i decu.
"Posebno je i ndikativno da je u drugom slučaju, devedesetih godina, taj zločin sproveden na teritroiji druge nezavisne države, na teritoriji Bosne i Hercegovine i niko nikada nije odgovarao", naglašava Ristić.
"Emocije na stranu. Naoružajmo se znanjem"
Ristić ističe da sada ne živimo u periodu rata, ali upozorava da živimo u periodu konstrukcije željenog istorijskog narativa, što je, kako kaže, nekada mnogo opasnije od rata.
"Opasno je ukoliko opstane taj željeni istorijski narativ koji nije zasnovan na istorijskim činjenicama, kako to pokušava da nametne Zagreb govoreći o nekakvoj agresiji Srbije na Hrvatsku. Ne možete govoriti o agresiji Srbije na Hrvatsku u vreme kada postoji Jugoslavija, ne može Jugoslavija da izvrši agresiju na jedan deo sopstvene teritorije", naglašava Ristić.
Poručuje da moramo da budemo svesni da se u ovim godinama i decenijama istorijska istina čuva znanjem i pretakanjem tog znanja u knjige, u savremeno stvaralaštvo i u uspomene.
Ristić kaže da bolje odnose Srbije i Hrvatske treba graditi i na hrvatski Dan pobede treba reagovati poznavanjem i afirmacijom istorijskih činjenica u godinama i decenijama koje predstoje.
"Emocije na stranu. Naoružajmo se znanjem kako nam se ne bi ponavljali događaji koji su nam se dešavali od 1941. do 1945 i od 1991. do 1995. godine", apeluje Ristić.
Celo gostovanje istoričara Dejana Ristića u Jutarnjem programu RTS-a pogledajte u video-snimku na početku teksta.
Коментари