Ko su klimatske izbeglice i kakav status imaju u Srbiji

Sve su češće oluje razorne jačine, poplave, suše. Posledice klimatskih promena više nije moguće ignorisati. Zbog tih promena Međunarodna organizacija za izbeglice predviđa da bi do 2050. godine 200 miliona ljudi moglo da napusti svoje domove. Slične su i procene Svetske banke. Očekuje se da se oni pomeraju unutar svoje zemlje, ali i preko granica, na stalnoj ili privremenoj osnovi. 

Klimatske izbeglice su jedan od pojmova o kojima se sve više govori. Oni nisu i najveći broj izbeglica koji imamo danas, ali kako se klima menja, verovatno će se i te brojke menjati, ali ono što se do sada nije promenilo to je njihov pravni status. One nemaju zapravo ista prava kao i svi ostali koji moraju da napuste svoje domove.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da ni međunarodna ni nacionalna prava ne predviđaju posebno klimatske izbeglice kao takve, niti mogu takve izbeglice da očekuju boravak i zaštitu u zemljama destinacije ili zemljama gde se trenutno nađu.

"Problem je vezan, pre svega, konceptom azila i zaštite, koji je uvek do sada u međunarodnom pravu i u domaćim pravima vezan za koncept bežanja od progona. Život vam je ugrožen zbog toga što neko želi da vam taj život oduzme ili da vam ugrozi osnovna ljudska prava. Ali, kao osnov se ne predviđa klimatska promena da biste mogli da dobijete azil i to je nešto što je sada čvrsto uspostavljeno u pravu i propisima i teško je da će u budućnosti skoro doći do izvesnih promena", kaže Đurović.

Ukazuje da klimatske izbeglice koje bi došle, pošto bi im dom bio potopljen, na primer dizanjem nivoa mora, države bi mogle da odbiju, ne bi morale da pružaju utočište, odnosno boravak i zaštitu u svojoj zemlji.

"I ne bi se znalo gde bi ti ljudi mogli da se vrate, prosto bi oni morali da traže drugu destinaciju, drugu zemlju za svoju zaštitu", dodaje Đurović.

"Srbija ne prepoznaje klimatske izbeglice kao takve"

Ukazuje da ni Srbija ne prepoznaje klimatske izbeglice kao takve, niti oni mogu u Srbiji da dobiju boravak i zaštitu, odnosno da imaju garantovana prava koja bi imale izbeglice koje beže od rata i progona.

"Ne predviđaju ga ni nacionalnim svojim zakonodavstvom, propisima o azilu, privremenoj zaštiti, a ni ustavom. Podsetiću, Ustav predviđa kod nas pravo na azil, ali, kažem, ponovo je to usmereno na izbeglice koje beže od rata i progona. U tom smislu, situacija bi bila jako teška ukoliko bi se oni našli ovde, oni ne bi mogli da se pozivaju na prava, niti mogli da ih uživaju, izuzev ukoliko bi država u nekom sui generis slučaju želela da im privremeno pomogne", kaže Đurović.

Đurđević: Klimatske izbeglice su globalni problem

Klimatolog Vladimir Đurđević navodi da su klimatske izbeglice globalni problem, da su zabeležene u celom svetu. 

"Zabeležene su svuda, ali nekako te lokacije koje su trenutno najviše u fokusu su istočna Afrika, Malezija i jugoistočna Azija. To su neke oblasti koje su često pogođene tim najekstremnijim manifestacijama, to su oblasti koje ekonomski i tehnološki nisu dovoljno razvijene da bi se branili od takvih ekstrema, tako da ljudi jednostavno odlaze i pokušavaju da žive na nekom drugom mestu", kaže Đurđević.

Ukazuje da i u razvijenom svetu imamo primer klimatskih izbeglica u zemljama kao što su, recimo, Francuska ili Sjedinjene Američke Države, pa čak i u našem regionu.

"U našem regionu to je bio slučaj zbog učestalog plavljenja. Znači, jednostavno neki ljudi koji su trpeli poplave nekoliko godina zaredom su odlučili da više ne žive na tom mestu gde su živeli. I postoji primer da su ljudi čak otišli u inostranstvo. Nisu dobili status izbeglice u inostranstvu, ali su odlučili da napuste svoju zemlju stanovanja, da potraže posao u inostranstvu, a to možda ne bi uradili da se nije ovako nešto desilo. Tako da su klimatske izbeglice globalni problem", zaključio je Đurđević.