Ako je stečaj nije kraj, šta se dešava sa firmama koje uđu u postupak

Stečaj na neki način jeste kraj, kažu nadležni, ali i kraj agonije kroz koju prezaduženo preduzeće prolazi. Može se završiti bankrotstvom, što se obično i dešava, ali postoje i primeri kada se kompanija iz stečaja proda i nastavi da radi. To se dogodilo Vršačkim vinogradima, Hipolu, farmi krava u Starčevu, hotelu u Priboju, Budimki iz Požege.

"Zatečeno stanje nije bilo idealno, ali vremenom smo bogatili znanja, opremu, infrastrukturu, dolazile su investicije, proizvodnja je krenula da nas hrani, da sami sebi stvaramo sredstva da idemo napred. Jasan plan je bio da od stare Budimke, što se pamti na prostorima stare Jugoslavije, koja je hranila celu zemlju, iskoristimo najbolje", kaže Marina Bukvić, direktor operacija Prehrambene industrije "Budimka" iz Požege.

Predlog za stečaj mogu da pokrenu poverioci, samo preduzeće ili likvidacioni upravnik, a konačnu odluku o pokretanju postupka, kao i o njegovom ishodu donosi sud. Tokom trajanja stečaja važnu ulogu ima stečajni upravnik.

"Obaveze stečajnog upravnika jesu da preduzme sve ono što je nužno da zaštiti imovinu stečajnog dužnika, da utvrdi koja potraživanja su prihvaćena, koja mogu biti osporena, da za osporena potraživanja ljude uputi na sudski postupak, a nakon toga da krene da unovčava stečajnu masu i da se sprovede postupak namirenja stečajnih poverilaca", objašnjava stručnjak za stečaj Ivan Simić.

Stečajna masa retko dovoljna za sve dugove kompanije 

Prodajom imovine stečajnog dužnika namiruju se poverioci. Ipak, treba znati da se u praksi retko dešava da je stečajna masa dovoljna za sve dugove koje kompanija ima, pa ne treba da iznenadi to što poverioci ne mogu da naplate celokupno potraživanje.

Tako imamo i radnike koji su zbog stečaja firme ostali bez svojih zarada, uplaćenog staža i zdravstvenog osiguranja.

"Bitno je da kao poverilac učestvujete aktivno u postupku i da procenjujete šta je vaš interes tj. da vidite kolika je stečajna masa i u kom delu možete realizovati svoje potraživanje, da se ne izlažete troškovima, koji mogu biti većeg intenziteta, a da, ipak, za posledicu nemate namirenje potraživanja", ukazuje Simić.

Aktivno 1.750 stečajnih postupaka 

Samo u ovoj godini pokrenuto je preko dvesta stečajnih postupaka. Trenutno ih je u Srbiji oko 1.750 aktivnih. Neki traju više od dve decenije, a razlog su obično nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

"Jako je teško utvrditi deo neke imovine koja je bila društvena ili, kako mi to žargonski kažemo, svačija i ničija, čija je, ne postoje dokazi, tereti sticanja kako se to već kaže, tako da razlozi za trajanje ovih postupaka zaista jesu objektivni. Na drugom mestu je restitucija koja je opet nasleđe nekog vremena koje je iza nas. Postoje i subjektivni razlozi kada neko ko je akter stečajnog postupka kaže 'ne moram to danas, to ću sutra'", navodi državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.

Od kada je donet, Zakon o stečaju je više puta menjan, pa su sada stečajni postupci efikasniji, kažu nadležni.

"Po prvom zakonu iz 2009. godine prosečna dužina trajanja stečaja bila je oko četiri godine, danas je godina i devet meseci. Mislim da smo u poslednje četiri godine smanjili broj stečajeva, rešili više od 150 stečajeva, zatvoreni su, imovina je prodata. Četiri milijarde se slilo direktno u budžet Srbije, a preko trideset milijardi su uzeli poverioci zbog kojih je taj postupak stečaja i vođen", ističe Stevanović.

U poslednje dve godine vođeno je više od sedamdeset disciplinskih postupaka protiv nesavesnih stečajnih upravnika, kažu u resornom ministarstvu. Najavljuju nove izmene zakona kako bi se dodatno unapredila prava i obaveze stečajnih upravnika i poverilaca, kao i transparentnost samih postupaka.