Šta je sve poguralo cene kirije, ko plaća stan više od 7.000 evra mesečno

I kupovina i rentiranje stanova u Srbiji poskupeli su do 50 odsto. Najviše u Beogradu gde se sve više ljudi seli na periferiju, a izdaju stanove u gradu. Cene dižu stranci, kojih je sve više. Tako, jedan stan od 400 kvadrata na Vračaru izdaje se za 7.400 evra.

Niš postaje sve primamljiviji za poslovne ljude, strane studente, turiste... Za najtraženije stanove od 50 kvadrata, koji su do pre tri meseca mogli da se iznajme za 150 evra, sada treba dvostruko više novca. Zakup luksuznog stana košta i više od 1.000 evra.

"U poslednje vreme je otvoreno dosta fabrika u Nišu, tako da su došli ljudi sa strane da rade, oni automatski imaju potrebu da zakupe stanove. Onda imamo strance koji ovde žele da studiraju pa su oni isto povukli, da kažemo, nove zakupe", kaže agent za nekretnine Nevena Đorđević.

U prestonici su cene rentiranja počele da rastu i pre pandemije. A od marta, uz pojačan dolazak Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, pa i Turaka skočile su 50 odsto.

"Živeo sam u stanu koji sam plaćao 250 evra plus režije, gazda je prosto rešio da prodaje stan i počeo sam potražnju za novim stanom. Na istoj lokaciji sam za šest meseci našao stan za 450 evra, što je ipak drastična razlika", kaže Nikša Katanić Malić, zakupac stana.

Mileva Kovačević iz agencije za nekrtnine "Favorit" kaže da su cene zakupa povećane i zbog toga što su porasle cene stanova.

"Masovno klijenti iz unutrašnjosti, Republike Srpske, iz dijaspore kupuju stanove kao investiciju, tako da te iste stanove rentiraju za zavidnu sumu", kaže Kovačevićeva.

Različiti ljudi dolaze u Srbiju, kažu agenti, od menadžera u stranim kompanijama, preko programera, do radnika na gradilištu. Cenu kirije poguralo je i sve popularnije izdavanje stana na dan.

"S obzirom na to da je veliki broj stanaca došao u našu zemlju i da ne postoji nikakva pravna regulativa koja reguliše cenu stanova i to koliko će vlasnik da naplati rentu imamo problem i sa tim da vlasnici ne prijavljuju stanare pa onda imaju i tu mogućnost da ih u bilo kom trenutku isele iz stana i za veći novac, a taj isti stan izdaju strancima ili našim ljudima koji su spremni da plate", kaže Jovana Perić, savetnik za nekretnine na portalu Sasomange.

Prema njenim rečima, naši ljudi su u problemu jer je njihova platežna moć daleko manja od onoga koliko su stranci spremni da plate.

U prva četiri meseca prošle godine, prema zvaničnim podacima u Srbiji, oko 1.800 fizičkih lica izdavalo je stanove, a nezvanično bilo ih je više od pola miliona. To znači da je porez platilo tek 0,3 odsto stanodavaca.

U evropskim zemljama, jasno su definisane cene i uslovi zakupa, nekretnine se izdaju isključivo preko agencija koje proveravaju plaćanje poreza i regulišu sva potraživanja.