Око – Спасојевић: Студентски протести изашли са универзитета и добили ширу подршку; Вулетић: Сведочимо настанку два покрета

Студенти су одали пошту страдалима у паду надстрешнице у Новом Саду и блокирали факултете, а током дана организовани су протести у многим градовима у Србији, у којима су им се, под паролом генералног штрајка, прикључили и грађани.

Током демонстрација и шетњи на Новом Београду, женска особа се аутомобилом залетела на окупљене грађане, студенте, наставнике, професоре и ударила двоје студената у Улици Јурија Гагарина, међу којима је једна студенткиња повређена, а особа која је управљала аутомобилом је приведена.

За то време, у Јагодини се одржава први скуп поводом оснивања Покрета за народ и државу, на којем, како је најављено, уз председника Александра Вучића, говоре и професори, пољопривредници и други грађани.

Два покрета

Професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић сматра да су протести студената и грађана у градовима широм земље.

"Студенти су позвали грађане да их подрже и позвали су их на генерални штрајк, а протести су изашли са универзитета и студенти су добили неку врсту додатне легитимизације", истиче Спасојевић. 

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић сматра да сведочимо настанку два покрета.

"Један је започео свој живот у Јагодини, а други настаје из релативно спонтаних протеста", сумира дешавања Вулетић. 

Каже да му циљ скупова у Београду није до краја јасан.

"Блокаде, штрајк, генерални штрајк, заустављање саобраћаја су само неке од метода за постизање одређених циљева. Али оно што је мени још непознаница је суштински циљ. Ми видимо да многи актери на неки начин учитавају и говоре о томе шта су циљеви. Могу да претпоставим да је заједнички именитељ свега онога што можемо да видимо незадовољство, и у крајњој линији смена садашње власти", каже Вулетић.

Сматра да ће се у наредном периоду, јер су се студенти до сада дистанцирали од политичких партија, вероватно појавити и нека политичка групација која би могла да артикулише циљеве покрета.

Спасојевић: Криза унутар кризе

Спасојевић такође сматра да су се студенти дистанцирали од политичких партија, али да је реч о кризи унутар кризе.

"Ми имамо студентске протесте и њихове захтеве, али се све то дешава унутар кризе демократског поретка, а она траје већ неко време у Србији. Дакле, ми немамо минималну демократију, немамо изборе у пуној мери, имамо нерегуларности и то је сад неки контекст који одређује оно што се дешава унутар ове уже или актуелне кризе која је настала у новембру и мислим да ће та динамика одредити заправо и оно што ће се дешавати у наредних неколико недеља", каже Спасојевић.

Наводи да су студенти добили оно што су, ако је то било питање, хтели.

"Позвали су грађане да их подрже, а опсег подршке је заиста велики и мислим да је важно што та подршка излази из универзитетских центара. Дакле, не само Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Видели смо велике протесте у Суботици, Чачку, Краљеву, Ужицу, тако да је то нешто што даје дубину том протесту и дубину захтевима и мислим да је то јако важно“, истиче Спасојевић.

Наглашава да ће вероватно доћи до подизања даљег притиска.

"Мислим да сада покушавају да прошире протест и подршку, те да уђу у што више сектора. Дакле, та идеја генералног штрајка, ово, наравно, није синдикални протест као такав, али нам то каже шта они желе. Они су позвали друштво да их подржи и да кажу да је ово важно. Ми стојимо иза захтева и ми мислимо да је важно да се они испуне у што већој мери", закључује Спасојевић.

Истиче да је један од проблема и што већ дуго не постоје равноправни услови за власт и за опозицију.

"Имамо неравноправан приступ медијима и то нам отежава да заправо меримо колико ко има снаге. У институционалном смислу СНС, СПС и мањинске странке, наравно да имају парламентарну већину, али проблем је када имате такве услове који нису равноправни и да онда читате изборне податке и податке из истраживања јавног мњења и да их тумачите као неку истину", сматра Спасојевић.

Вулетић: Тиха већина СНС-а

Вулетић истиче да Српска напредна странка има тиху већину која се неће видити на улици, јер је у питању значајан део пензионера.

"Са друге стране, ту је активна мањина, она је видљива и она између осталог овим методама борбе покушава да постане још видљивија", каже Вулетић.

Истиче и да је број медија који су пристрасни, како каже, егал, и сматра да није толико битно да ли је нека од њих са националном фреквенцијом или не, јер су, како каже, многе телевизије које су на каблу гледаније од оних са националном фреквенцијом.

Спасојевић ипак сматра да је јако важно како телевизије са националном фреквенцијом извештавају, укључујући и овим протестима.

"Са изузетком РТС-а последњих недеља, друге телевизије о томе не извештавају. Не само што не извештавају, него активно шире мржњу према људима који су у протесту, таргетирају студенте. Дакле, то све морамо да имамо у виду кад гледамо и резултате истраживања и избора", каже Спасојевић.

Истиче и да је решење у томе да медији раде свој посао.

"Да пустите и једну и другу страну да кажу, затим да се поштују новинарски кодекси и прописи и онда ћемо имати јаснију слику и онда ће грађани да суде шта мисле. Али то не може да се деси у ситуацији у којој председник Републике од 16 јануарских дана, у 15 гостује по свим телевизијама на којима нисмо видели опозицију пет година. Дакле, просто то онда нису равноправни услови и ствари. И просто мислим да сви треба да радимо свој посао и да ће онда грађани одлучити као што би требало да се дешава у демократском систему", каже Спасојевић.

Друштвени конфликт

Вулетић истиче да у јавном простору постоји "страховита манипулација и говор мржње који долази, како каже, пре свега са друштвених мрежа".

"Треба се измакнути са друштвених мрежа и из виртуелног простора. Јер, мањи су проблем телевизије од друштвених мрежа", сматра Вулетић.

Спасојевић сматра да је конфликт у друштву присутан, те да нема ни јасну политичку артикулацију, као ни фер репрезентацију у медијима.

"Тако конфликт постаје све радикалнији. И људи са ове стране постају све спремнији да раде ствари које иначе не би. И онда је проблем што морамо некако ово друштво да реформишемо. Један од начина је да се саслушамо, да чујемо једне и друге. То је тако, било у јавном простору, било у парламенту, као некој институцији која је колико-толико плуралистичка, али се бојим да смо сада са овом политичком кризом која траје већ неко време ушли у ситуацију да су нам потребне неке врсте ванинституционалних механизама који ће олакшати ту врсту", каже Спасојевић.

Сматра да је један од начина да институције снажније реагују на оно што су захтеви студената.

"Међутим, Факултет техничких наука и Грађевински факултет су саопштили чега све нема у односу на документацију што је први захтев. Јасно је да нису сви који су нападали студенте процесуирани. Човек са Новог Београда који је први напао студенте Факултета драмских уметности је скоро 30 дана био на слободи", указује Спасојевић.