Nekada direktor, a sada živi u brvnari i igra neobičan golf

Beograđanin Zoran Glišović zasitio se pre dve godine života na poziciji direktora. Već šest meseci je na Zlatiboru, a vreme najčešće provodi igrajući golf. Želi da pokaže da taj sport nije samo za bogataše.

"Od infrastrukture imam samo zastavice i kvad za brzo postavljanje terena, opremu koja se koristi, štapove i loptice i to je praktično sve što je potrebno i ovo lepo vreme", kaže Zoran Glišović.

Tamo gde nije pokošena trava može se igrati streličarski golf.

"Imitiranje leta loptice je u stvari odapinjanje strele i ona leti tom balističkom putanjom, slično kao loptica", kaže Glišović.

Polovinu godine provodi u brvnari na Rudniku, sa partnerkom koja se takođe odlučila da svoj grad Požarevac zameni Zlatiborom i Rudnikom.

"Treba putovati, treba videti, uživati i kad je prava sreća, zdravlje i ljubav, zaljubiće se u selo", kaže Vera Perić.

Nedaleko do krova Šumadije doselio se i Zemunac Milan Despotović, koji kaže da je ta planina okean kiseonika, gde se od tuberkoloze izlečio i pesnik Vojsilav Ilić.

Godine 1922. Rudnik, prva planina u Srbiji, proglašen za vazdušnu banju. Beograđani su u ono vreme dolazili sa fijakerima i čezama na Rudnik", kaže Milan Despotović, profesor u penziji.

Zoran Glišović pravi i čajeve od sedamnaest lekovitih trava, posebno retkog raskovnika, koji su preci držali u domu.

"Koren koji je imao, oni su smatrali da određena magična svojstva potpomažu da se neke situacije koje naiđu, a koje ne mogu da se razreše same od sebe, ovaj lako razrešuju", kaže Zoran Glišović.

Možda se zato i on tako lako odlučio za život na planinama, gde turistima otkriva i čari frizbi golfa, ali i osmišljava potragu za blagom uz pomoć metal detektora. Aktivnost, kaže, produžava život, i čini ga potpunijim i bogatijim.