Kakve greške najčešće prave vozači početnici

Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije kaže da su vozači sa probnom vozačkom dozvolom tokom 2019. godine izazvali više nezgoda nego što je to bio slučaj tokom 2018. i 2017. godine, ali su posledice bile manje.

"Tokom prošle godine u saobraćajnim nezgodama koje su oni izazvali poginulo je sedmoro ljudi, godinu dana pre toga devetoro, a 2017. godine 12 ljudi je stradalo", naveo je Radenković.

Kada se pogledaju nezgode u kojima su oni učestvovali, a koje su izazvali drugi učesnici u saobraćaju, tokom prošle godine je poginuo jedan vozač sa probnom dozvolom, a godinu dana radnije osam što je zaista velika razlika, kaže Radenković.

"Generalno, percepcija je u Srbiji da su mladi vozači i oni sa probnim dozvolama oni koji najviše stradaju i najviše učestvuju u saobraćajim nezgodama – nije to baš tačno", rekao je Radenković.

Analize pokazuju, navodi Radenković, da su već nekoliko godina unazad najugroženiji vozači starosti preko 65 godina, nakon njih oni koji su između 55 i 64 godine.

Na pitanje u čemu početnici najviše greše, Radenković kaže da je vožnja posle 23 sata najčešći prekršaj.

"Takvih prekršaja je tokom prošle godine bilo 3.300, nakon toga je upravljanje vozilom čija je snaga motora veća od 80 kilovata bez člana porodice – 600 takvih prekašaja, takođe 600 prekršaja vožnje više od tri lica i 400 vozača sa probnom vozačkom dozvolom je isključeno iz saobraćaja zbog vožnje po dejdstvom alkohola", dodao je Radenković.

Brza vožnja, alkohol i neiskustvo najčešće dovode do udesa 

Kada je reč o saobraćajnim nezgodama, dominanatan faktor je bila neprilagođena brzina, ali i nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije i neiskustvo, a devet odsto nezgoda su izazvali mladi vozači koji su bili pod dejstvom alkohola.

Na pitanje da li je prerano dobijanje dozvole pre 18 godina, Radenković kaže da nije prerano, vozači mogu steći dozvolu sa 17 godina u tako je u većini evropskih zemmlja.

"Ono što je važno je da u tim prvim mesecima i godinama vozačkog staža učinimo da oni budu što bezbedniji i da ih na neki način sačuvamo i od njih samih i od drugih učesnika u saobraćaju", naglašava Radenković.

Istraživanje pokazuje i da će prosečni srpski vozač pre platiti 5.000 dinara kaznu ili ponuditi mito, nego što će poštovati saobraćajne propise. Čak 52 odsto ispitanika priznalo je da je u proteklih godinu dana napravilo neki prekršaj, a 46 procenata i pored toga nije promenilo ponašanje u saobraćaju.

"Ti podaci su zaista prilično poražavajući i verovatno u tim podacima leži činjenica zašto mi nismo nešto se tiče bezbednosti saobraćaj na nivou onih najrazvijnih zemalja", dodao je Radenković.

Veliki je probilem što kod nas veliki broj vozača ne poštuje propise zbog bezbednosti, već kako ne bi platili kaznu.

"To nije svrha kazne, svrha kazne je da odvrati učesnike u saobraćaju od činjenja prekršaja i cilj propisivanja kazni je da učesnici shvate značaj poštovanja saobraćajnih propisa", naglasio je Radenković i dodao da kada se promeni svest imaćemo bolje stanje.