Bujošević: "Nemanjiće" najviše napadaju oni koji su hteli da rade ovu seriju

Radio-televizija Srbije je pod paskom javnosti, političara i konkurencije i svakome od njih ponešto zasmeta. Javnost kad se naljuti ospe paljbu preko društvenih mreža, opozicija tradicionalno protestuje ispred zgrade, a vlast malo-malo pa deli packe. To bi moglo da znači kako je RTS u pravu, ali stvar je malo zamršenija. Meteorološki rečeno, subjektivni je osećaj da je Javni servis "topliji" prema vlasti, ali se vlast često duri na njih pa je skoro sa najvišeg mesta poručeno kako će se tamo dolaziti samo sa "ličnim toncem", a sve povodom famoznog "utišavanja" Gorana Vesića u predizbornoj kampanji. Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a, to vidi ovako:

– Dobro je dok nas napadaju i jedni i drugi i to je, što se mene tiče, najbolja pozicija iako često ne razumem te napade. Mi smo ovim beogradskim izborima posvetili nekih 19 sati programa. Naša obaveza po zakonu je ravnopravno predstavljanje stranaka, to je bilo u okviru "Beogradske hronike" i tu naša zakonska obaveza prestaje. Mi smo pored toga imali predstavljanje svih stranaka u emisiji "Šta radite, bre", imali smo u okviru "Dnevnika", pogotovo subotom i nedeljom, imali smo četiri emisije "Reč na reč". Dva "Upitnika" smo posvetili izborima. To je jedan stari format koji smo vratili, što niko nije primetio. Imali smo, dakle, te debatne emisije na kojima svi insistiraju, a svi grafikoni pokazuju da gledaoce ta vrsta razgovora savršeno ne zanima. Grafikon je apsolutno silazni i gledaoci kako ta emisija odmiče – odlaze. Političari bi trebalo da se ozbiljno zapitaju zašto ljudi beže sa tih debatnih emisija. A da li mi možemo da budemo bolji, svakako da možemo.

Kako?

– Politička elita je ta koja treba da u ovom društvu stvori neke uslove za civilizovane rasprave i normalne razgovore o ozbiljnim temama. Tu mislim i na vlast i na opoziciju. I ova sadašnja opozicija dok je bila vlast, što se toga tiče, propustila je da uradi hiljadu stvari. I da reguliše ovu oblast na pristojan način. Neka se političke partije dogovore kako treba da izgleda predizborna utakmica na RTS-u. Je li ovo javni medijski servis? Jeste! Jeste li vi birani od građana? Jeste. Izvolite, onda i dogovorite se.

Bojim se da tog dogovora neće skoro biti. Zamereno je i na funkcionerskoj kampanji?

– Ja bih te što o tome pričaju pitao: Zašto je mogla funkcionerska kampanja u vaše vreme, a ne može sada? Koliko zemalja u svetu postoji u kojima je zabranjeno da vi prikažete da vam se predsednik susreo sa Angelom Merkel? Te funkcionerske kampanje nemate u maksimalno dve ili tri zemlje na svetu. Ona je svuda normalna jer ne možete vi odjednom da izbrišete život koji postoji u jednoj zemlji. Ako se predsednik vaše zemlje susreće sa ruskim predsednikom ili nemačkom kancelarkom, to sigurno treba da bude na RTS-u.

Zar za sve ove godine Javni servis nije mogao da se izbori za veći stepen autonomije od ovog koji ima?

– Imate tri nivoa te priče o nezavisnom javnom servisu. Jedan je finansijski. Svejedno je da li RTS dobija pare iz budžeta ili iz pretplate, jedino je važno da li ima dovoljno novca da sistem funkcioniše. U zakonu piše da RTS treba da ima stabilno i dovoljno finansiranje. Vlada Srbije je obezbedila stabilno finansiranje i ja sam im na tome beskrajno zahvalan. Drugi segment je način izbora rukovodstva RTS-a, ali i Upravnog odbora RTS-a, ali i regulatornih tela. Njih biraju političari. Skupština, odnosno tamošnja većina, bira regulatorno telo za elektronske medije i ono vrlo brzo postaje političko telo. I zato ta tela ne mogu da rade svoj posao. Imam hiljadu zahteva koje stoje u REM-u na koje nemam odgovore. Ili Ratel? Kako je moguće da izda nekome dozvolu da je kablovski operater, a da taj nema ni milimetar kabla? Treba razmisliti o drugačijem izboru regulatora. Treći stepen ograničavanja autonomije je Zakon o javnom medijskom servisu, koji u sebi sadrži hiljadu nejasnoća. Na sve ovo treba dodati i faktor nivoa političke kulture u Srbiji. Tvrdim da je RTS mnogo iznad nivoa političke kulture Srbije i njene političke stvarnosti i da je kičma neke normalne i pristojne Srbije, one Srbije koja pokušava da podigne lestvicu svih vrednosti u zemlji. Mi održavamo sistem normalnosti u ovoj zemlji. Ako nemate moćan RTS, neko će u ovoj zemlji da za dva miliona evra izabere i predsednika i premijera i sve ostalo. Obaška što će da uništi sistem vrednosti. Je l' hoćemo da nam se propagira ova pošast iz rijalitija i da vam sin bude lopov, a ćerka prostitutka? To RTS ne radi.

Kako ste onda u sklopu te priče protumačili Vučićevu izjavu da je on jedini političar koji nikog nije smenio na RTS-u?

– Koliko se sećam, Aleksandar Tijanić i Nenad Stefanović su pretekli od 2004. godine nekoliko smena vlasti, a bili su na dva najosetljivija mesta u RTS-u, generelni direktor i urednik Informativnog programa.

Kako ste doživeli protest opozicije ispred zgrade RTS-a?

– Protest opozicije je počeo tako što je kolega Rade Radovanović tražio da Nenad Stefanović i ja podnesemo ostavke zbog neprofesionalizma jer je RTS objavio vest da je onaj helikopter koji je pao sleteo na surčinski aerodrom. Činjenica je da RTS nikada tu informaciju nije objavio i kolega Radovanović to očigledno ne zna. Činjenica broj dva je da u to vreme ja nisam ni radio na RTS-u. Dakle, taj protest je počeo sa dvostrukom neistinom. Mogu da razumem opoziciju da je ljuta i besna, ali ova opozicija je propustila da kada je bila na vlasti neke stvari sredi na mnogo bolji način. A neki ljudi iz sadašnje opozicije su bili upravo oni koji su kvarili medije.

Kako ste doživeli Vučićevu poruku da će ubuduće gostovati na RTS-u samo sa svojim čovekom u režiji?

– Za mene je važno da je predsednik rekao da naše saopštenje o navodnom stišavanju tona nije nefer. Predsednik se potom pojavio u našem programu.

Ipak, dočekani ste na nož zbog "Nemanjića".

– "Nemanjići" su jako dobra serija. Posle one lavine napada povodom pilot-epizode ne vidim da postoje ozbiljne primedbe. Ta serija ima sjajnu gledanost. Drugo, kad dođete u Hol RTS-a, gde je izložba kostima i oružja, svaki dan vidite pun hol što odraslih što dece koja to gledaju sa zanimanjem i onda znaš da je urađena prava stvar. Mi smo uradili ono što je trebalo. Vratili smo Nemanjiće u Srbiju, odakle su bili nepravedno izbačeni. Uradili smo priču o samopoštovanju i samopouzdanju ne samo jedne dinastije nego i jedne nacije.

Možda su seriju pojela prevelika očekivanja?

– Mi nismo nikad govorili da radimo nešto dosad neviđeno i nešto što rade ljudi po svetu sa ogromnim budžetima. Hteli smo seriju koja neće biti istorijska čitanka nego dramska serija u kojoj postoji pravo scenariste i reditelja da neke stvari drugačije vide i prikažu. Uostalom, mislim da nikome ne smetaju izmišljeni likovi kao što su Adam, Raška ili Prosigoj. Oni doprinose dramatici. Napadi na Nemanjiće su krenuli i pre prikazivanja. Nažalost, u tim prvim trenucima najžešći kritičari su bili ljudi koji nisu ostvarili neke svoje ambicije na RTS-u ili ljudi koji su imali ambiciju da rade Nemanjiće. Niko nije sprečavao sve scenariste koji su se oglasili da učestvuju na konkursu, imali su šest meseci. Neke kritike su bile na mestu, naročito one vezane za dramaturgiju pilot-epizode. Ne razumem kritike. Ne razumem primedbe na govor, na izraze "pričvrljiti", "imao petlju" i slično, pa tako se govorilo tada, tako se govori i danas. Ne razumem ni pridike istoričara da li je Vukan u nekom trenutku imao dve godine ili sedam, ili zašto nisu primili Manojla Komnina u nekoj od lepih trpezarija naših manastira. Pa, lepe trpezarije naših manastira tad nisu postojale. Upravo su Nemanjići pravili te prve naše manastire.

Nije postojala ni freska Svetog Save, ali se on zamonašio upravo ispod nje.

– To jeste propust.

RTS Planeta – muzej Srbije

– RTS planeta je vaša mogućnost da na bilo kojem uređaju, televizoru, kompjuteru ili mobilnom telefonu gledate sve naše programe – tu je jedanaest televizijskih i četiri radijska programa, a biće i novih. Sve nacionalno blago koje ovde postoji digitalizujemo, stavljamo na tu platformu i svako može da mu pristupi. Uz pomoć RTS Planete možete da držite čas istorije, možete da pristupite našoj arhivi, to je istovremeno istorijski, etnološki, etnografski, muzikološki muzej, muzej umetnosti, političke istorije, svakodnevnog života. Za gledaoce u Srbiji je to besplatno.

Dvoboj "Šarenica"

Čija "Šarenica" je gledanija?

– Naša. Mi smo na našem sajtu objavili taj podatak, ali to gotovo niko nije preneo. Da je ona druga gledanija, svi bi o tome pisali. Zašto niko ne kaže da je, pored svih novih jutarnjih programa, jutarnji program RTS-a i dalje najgledaniji. Naravno da nema onu gledanost koju je imao pre pojavljivanja svih tih drugih programa, ali je i dalje prvi.