Srbija visoko plasirana na Šangajskoj listi

Najbolje plasirane naučne oblasti, osim nauke o hrani i tehnologiji, koja je na 35. mestu, jesu metalurgija, fizika, hemijsko inženjerstvo, farmacija i stomatologija.

"Kada govorimo o oblasti nauke o hrani. Vidimo da je tom rezultatu doprinelo 11 fakulteta i sedam instituta. Pored toga što se očekuje da je Poljoprivredni fakultet dao najveći doprinos tu su i manji fakulteti poput fizičke hemije. Ono što je posebno zanimljivo je doprinos Ekonomskog i FON-a", kaže Aleksandar Jović, asistent na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.

Međutim, nismo rangirani ni u jednoj oblasti u društevnim naukama.

"To je ranije uočeni problem da, naše nauke još nisu dovoljno internacionalne u tom smislu, za razliku od naših regionalnih konkurenata, Univerziteta u Ljubljani koji je rangiran u oblasti Ekonomije i menadženta, koji ima neku sličnu istorijsku i ekonomsku pozadinu. To zapravo govori da radovi iz tih oblasti mogu da se objavljuju u međunarodnim časopisima", kaže Jović.

Na Univerzitetu u Beogradu se nadaju da će zadržati trenutnu poziciju na Šangajskoj listi.

"Ja se nadam između 200. i 300. i dalje. Moram da pohvalim kolege sa matematike – prošle godine profesora Radenovića,  a sada i Kadelburga koji su ušli među jedan odsto najcitiranijih naučnika u svojoj oblasti", napominje predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Uspeh bi bio veći, podsećaju profesori, kada bi se za nauku izdvajalo više novca. Srbija u ovom trenutku za nauku izdavaja od 0,7 do 0,9 odsto BDP-a, dok evropske zemlje izdvajaju oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda.