Baka Rajna se ne boji ni godina ni medveda

Prijepoljska sela čekaju da ih se sete oni koji su otišli u gradove dok je industrijalizacija obećavala bolji i lakši život. Bogato darovana od prirode, rasuta na obroncima Zlatara i Jadovnika, još mogu da obezbede pristojnu zaradu, što znaju oni retki koji su se vratili, ali i oni koji sreću nisu ni tražili dalje od rodnog praga.

Tako govori i Rajna Ivezić, zadovoljna svojim životom, neumorna i puna volje, iako već zašla u osmu deceniju života.

Spisak briga ovde je sveden na štetu koju načine zveri, poput medveda, naviklog na Rajnine košnice ili veliki sneg - kad se iz kuće ne može. Sve drugo su tek odjeci gradskih nervoza. A ovde - za sneg će doći proleće, a za medveda - spremne petarde.

"U jedan sat noću njemu sam trag našla. Kome je međed ušao u kuću pa i meni",  kaže Rajna Ivezić iz sela Gornja Kosatica kod Prijepolja.

Žao joj lepote od koje crpi snagu i zdravlje, i veruje u dugovečnost u okrilju prirode, uz sokove od borovnica i žare, smrčak u medu, mleko, sir i kajmak, jutra koja zovu na rad i vazduh što nosi spokojan san.

"Nek su mi đeca i unučad živa i zdrava Bogu hvala, a ja sve živo radim, piliće odgajam i svinju i sira od koze i jarad im zakoljem i stignem i da pletem i vezem i heklam i znaš kolko ja tog čuda imam", priča Rajna.

Kad bi shvatili gde je bolje, veruje, mnogi bi se vratili iz gradova u kojima su besposleni i nezadovoljni. A njen recept za dobar život je jednostavan.

"Ja verujem da je za dobro raspoloženje najvažniji rad, a sad se na selu živi dobro. I struja i voda i kupatila sve ima. I ja nikad ne bih zamenila selo za grad", kaže Rajna Ivezić.

Još hitra, dobrog vida, i srećna zbog svakog svršenog posla, Rajna je prevarila svoje godine. Ne osvrće se mnogo, a unapred jasno vidi - ako ova sela ne živnu, dobro nam se ne piše.