Руски напад дроновима на град Суми; Украјински парламент отказао седницу због нове опасности од удара

Западне земље треба најозбиљније да схвате изјаву руског председника Владимира Путина, у којој је говорио о украјинском сукобу и примени нове руске балистичке ракете "орешкин", изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан за радио "Кошут".

Мађарски премијер је рекао и да се јавна комуникација у различитим земљама одвија различито, али да "ако у Русији председник нешто каже, то нису празне речи", пренео је портал Portfolio.hu.

Он је подсетио да је Украјина сусед Мађарске и да "није потребно много маште да се замисли колико брзе и неочекиване могу бити последице рата у суседној земљи".

"Опасност је неминовна. Ове вести говоре о непосредној ратној опасности Мађарске", рекао је Орбан.

Поводом ступања на дужност новоизабраног председника САД Доналда Трампа, Орбан је рекао да "свако ко је био војник и чувао стражу зна да је ноћ најмрачнија пред зору".(Танјуг)

Међународна хуманитарна организација за деминирање ХАЛО Украјина од почетка руског напада на ту земљу очистила је од мина више од 5.928.000 квадратних метара украјинске територије, изјавио је данас шеф те организације Пит Смит.

"ХАЛО Украјина је прегледала подручја површине 30.411.000 квадратних метара и утврдила да су контаминирана минама или другим остацима ратних дејстава", казао је Смит за агенцију Укринформ.

Он је такође додао да је ова организација до сада открила 32.140 мина и других експлозивних направа. На питање да ли би употреба антиперсоналних мина које су Украјини испоручиле САД успорила напредовање руских снага, Смит је одговорио да његова организација није војна, већ међународна непрофитна хуманитарна организација за деминирање која од 2016. подржава напоре на чишћењу украјинских територија.

"Украјинске власти су одлучиле да не поставаљају антиперсоналне мине из САД у густо насељеним подручјима. Њихово коришћење повећало би обим нашег посла после завршетка рата", навео је шеф ХАЛО Украјина, додајући да би разминирање таквих подручја захтевало велике финансијске и људске ресурсе, као и много времена.

(Укринформ)

Сједињене Америчке Државе увеле су нове санкције руској Гаспром банци, што значи да та банка не може више да обавља било какве трансакције са америчким финансијским системом.

Забрањује јој се трговина са Американцима и замрзава имовина у Сједињеним Америчким Државама.

(Reuters)

НАТО и Украјина састаће се у уторак у Бриселу како би разговарали о руском нападу хиперсоничним ракетама средњег домета, саопштиле су дипломате. 

Састанак савета НАТО-Украјина одржаће се на нивоу амбасадора и сазвао га је Кијев након напада на град Дњепар, рекли су званичници, пренео је Гардијан, позивајући се на АФП.

Русија је јуче први пут лансирала нову балистичку ракету изнад Украјине.

Украјинско ваздухопловство првобитно је навело да је реч о интерконтиненталној балистичкој ракети, чије је лансирање било из Астраханске области, вероватно са полигона Капустин Јар.

Руски лидер Владимир Путин саопштио је да је руска војска напала Дњепропетровску област ракетним системом средњег домета "орешник".

(Танјуг, Гардијан)

Немачка војска почела је да припрема компаније у тој земљи за случај избијања рата, пошто би у таквој ситуацији економији претиле обимне рестрикције, пренели су данас немачки медији.

Према писању листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, немачке оружане снаге Бундесвер однедавно припремају фирме за случај рата на основу "Оперативног плана Немачка" који су политичари договорили. Прва верзија овог стратешког документа има 1.000 страна, а детаљи плана су поверљиви.

У документу су, наводи се, набројане све зграде и објекти инфраструктуре које посебно треба заштитити из војних разлога, а документ такође садржи планове како треба поступити у случају да дође до могуће претње од стране Русије. Улога економије је у овим плановима јасно одређена, преноси немачка НТВ. Привредна комора Хамбурга била је први домаћин скупа на којем су представници релевантних фирми добили директне савете за случај ратне ситуације.

Потпуковник немачке војске Јерн Плишке саветовао је компанијама да на сваких 100 запослених обуче најмање пет додатних возача камиона који им нису неопходни. "Седамдесет одсто свих камиона на немачким путевима возе људи из Источне Европе. Ако тамо избије рат, где ће ти људи бити?", казао је Плишке, објашњавајући разлог за овакву меру.

Он је такође сугерисао да у случају ванредне ситуације свака фирма треба да има конкретан план о томе шта очекује од својих запослених током кризе.

Према његовим речима, важно је да се сви запослени адекватно припреме како би се осетили што сигурније, а саветовао је и представнике компанија да набаве дизел генератор или властиту ветротурбину. ФАЗ додаје и да се скупови попут тог у Хамбургу организују широм целе Немачке.

(Танјуг)

Украјински парламент отказао је седницу због нове опасности од напада.

Блумберг преноси да тај потез долази након што је Москва јуче испалила експерименталну балистичку ракету средњег домета на Украјину.

Како су најавили званичници, пленарна седница ће се наставити следеће недеље.

Украјина је саопштила да је Русија јуче лансирала нову врсту балистичке ракете на град Дњепар, у последњој ескалацији непријатељстава и алармантном сигналу западним присталицама Кијева. 

(Танјуг, Блумберг)

Чешки министар спољних послова Јан Липавски допутовао је у посету украјинској престоници.

"Јутрос сам стигао у Кијев. Занима ме како се Украјинци носе са бомбардовањем, како функционишу чешки пројекти на терену и како боље организовати међународну помоћ у наредним месецима. Овде ћу разговарати о свему овоме", објавио је Липавски, преноси Укринформ.

У руском нападу дроновима на североисточни украјински град Суми, јутрос су убијене две особе а повређено је 12 особа, саопштиле су регионалне власти.

Град су јутрос напала три дрона, а у нападу је оштећено 12 стамбених зграда, пет приватних станова, продавница и три аутомобила, јавио је Ројтерс позивајући се на саопштење регионалних власти.

У недељу увече, у ракетном нападу на Суми убијено је 11 а повређено је 89 људи.

(Reuters)

Мађарска ће се одрећи поузданог снабдевања енергентима по конкурентним ценама само ако добије бољу понуду, а за сада није примљен бољи предлог за замену руске енергије, изјавио је мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто.

То министарство је саопштило да је Сијарто на конференцији за новинаре након састанка Савета Европске уније о трговинским питањима у Бриселу рекао да Мађарска инсистира да набавка енергената треба да остане искључива национална надлежност, пренела је МТИ.

"Тако да одбијамо сваки покушај да се утиче на то како, одакле и од кога купујемо енергију. То је питање националне безбедности и суверенитета. Безбедност снабдевања енергијом је део националне безбедности и нец́емо прихватити никакво мешање у разговоре о питањима енергетске безбедности", рекао је Сијарто. Он је рекао да је мађарско искуство са Русијом да је та земља "поуздан добављач".

Сијарто је рекао и да је политику санкција против Русије обележило "велико лицемерје".

"Овде у Бриселу стално добијамо пацке због тога што се нисмо искључили из система дотока руске енергије... Али ако погледате како су се повећале испоруке руског течног природног гаса, онда можете видети да је, на пример, Француска повећала свој увоз течног природног гаса из Русије за 110 одсто за шест месеци. Око 87 одсто руског течног природног гаса који стиже у западну Европу иде у Француску, Белгију и Шпанију“, додао је Сијарто.

(Танјуг, МТИ)