Аранђеловдан, празник који показује какви ће бити зима и пролеће

Српска православна црква и верници данас славе Светог Архангела Михаила или Аранђеловдан. Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду. Према броју верника који га славе, на другом је месту, после Светог Николе.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

На грчком језику реч "архи" значи главни, први, а "ангелос" весник, анђео.

Његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом месту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.

Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду.

Обичаји и веровања

За овај празник везани су бројни обичаји, а један од њих јесте и онај који подразумева одлазак у цркву и молитву свом анђелу. Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће вам се испунити и највеће, најважније жеље, ако се помолите из душе, искрено и са захвалношћу.

На данашњи дан, верује народ, обавезно се треба молити за излечење, али и опростити грехе свим неверницима и тада ће им се остварити највећа жеља - они и њихови највољенији биће здрави.

У народу се верује да време на Аранђеловдан, показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Постоји и изрека: "Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа".

У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.