Ko su kandidati za Programski odbor RTS-a

Za nešto manje od mesec dana ističe trogodišnji mandat članovima Programskog saveta RTS-a. Da li će se već tradicionalno za srpske prilike kasniti sa izborom novog krajnje je neizvesno, budući da nisu sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije predložile svoje kandidate.

Poslaničke grupe u parlamentu treba da odrede kandidate za članove Programskog saveta tako da četiri kandidata budu iz redova vladajuće koalicije, a tri kandidata iz opozicije. Vodiće se računa i o veličini stranaka koje predlažu kandidate, a skupštinski kolegijum daće konačnu listu kandidata iz redova poslanika.

Do sada su predloge podneli Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je predložila Olenu Papugu, Nova Srbija koja je predložila Dubravku Filipovski, dok je Srpska napredna stranka iz redova svojih poslanika za članstvo u Programskom savetu RTS-a predložila Mariju Obradović i Aleksandru Đurović.

Po Zakonu o radiodifuziji, Programski odbor Radiodifuzne ustanove ima 19 članova koje bira parlament, od čega sedam iz redova poslanika, a 12 kandidata predlaže Republička radiodifuzna agencija iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica, udruženja građana i nevladinih organizacija.

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje utvrđuje jedinstvenu listu kandidata za članove Programskog odbora Radiodufuzne ustanove. Mandat članova tog tela traje tri godine, a oni na tu funkciju ne mogu ponovo biti imenovani.

Savet RRA 19. novembra utvrdio je listu od 20 kandidata, od kojih će 12 biti izabrano za članove Programskog odbora Radiodifuzne ustanove.

Prvi na utvđenoj listi kandidata saveta RRA je Branimir-Bata Grulović. Svojevremeno je u RTS-u obavljao dužnost pomoćnika direktora za produkciju. "Izvanredno poznaje mogućnosti našeg javnog servisa, posebno u vreme kada je RTS predstavljao vodeću RTV kuću u bivšoj Jugoslaviji". To piše u predlogu za kandidaturu Grulovića, koga je za člana programskog odbora predložilo Udruženje TV eksperata, čiji je Grulović i osnivač. On se istakao i kao uspešan programski stvaralac, a njegovi radovi nagrađivani su i na međunarodnim festivalima. Treba podsetiti da je Udruženje TV eksperata, čiji je i on član, u više navrata oštro kritikovalo i optuživalo sadašnje rukovodstvo RTS-a iz njima znanih pobuda i motiva.

Etno ekološki pokret "Gorun" iz Majdanpeka kandidovao je Radomira Krišanovića. Za skoro 36 godina radnog iskustva Krišanović je kao magistar novinarstava radio u  "Majdanpečkim novinama" i radiju. Bavio se "poslovnim" informisanjem u rudniku bakra u Majdanpeku, a poslednjih godina radi kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci u tom gradu. "Krišanović u svojoj sredini važi za stabilnu i odgovornu osobu, pa bi njegovim izborom za člana programskog odbora RTS-a nevladin sektor i građani Srbije sigurno  dobili svog pravog predstavnika", piše u obrazloženju predlagača.

Jedan od kandidata je i Nebojša Ćurčić, politikolog. Za člana programskog odbora predlaže ga Asocijacija za evropske integracije Evropa nacija, čiji je Ćurčić jedan od osnivača i prvi predsednik. U tridesetogodišnjem radnom iskustvu bio je urednik spoljnopolitičke redakcije u "Politici", član UO NIN-a, glavni i odgovorni urednik nekoliko dnevnih novina i internet portala. Kao stručnjak za internet novinarstvo, Ćurčić je dugogodišnji direktor i kreator sajta nadlanu.com pokrenutog u okviru "Telekoma Srbije".

Udruženje dramskih umetnika Srbije predložilo je Srboljuba Božinovića, reditelja u penziji sa dugogodišnjim statusom istaknutog samostalnog dramskog umetnika. Svoju  profesionalnu aktivnost vezao je prevashodno za programe RTS-a na kojima, kako se ističe u kandidaturi, sa uspehom radi od 1972. godine. Tokom četiri decenije rada za dečiji, školski, dokumentarni i igrani program režirao je više od 2.000 emisija, među kojima su dečije obrazovne emisije na kojima su odrastale generacije gledalaca:  "Dvogled", "Lepeza", "Kocka, kocka, kockica", "Muke za unuke", "Aca poštar", "Zooteka" i druge. Značajan je i njegov doprinos dokumentarnom programu RTS-a, kao svojevrsne kulturne televizijske baštine: Portret Stevana Mokranjca, Žanke Stokić, Zapisi Ive Andrića, Hram Svetog Save -hronika izgradnje... Režirao je i mnogobrojne pozorišne predstave u beogradskim i pozorištima širom Srbije od kojih su neke i nagrađivane na pozorišnim festivalima, kao što je npr. predstava pozorišta "Radović" "Braća po oružju" Radoslava Pavlovića, aktuelnog savetnika za kulturu predsednika Republike, za koju je Božinović nagrađen Zlatnim ćuranom na festivalu u Jagodini.

Među predlagačima za kandidate saveta RRA za članove programskog odbora RTS-a je i Međunarodni muzički centar "Maestro internešnal", koji za člana programskog odbora predlaže Zorana Trifunovića, elektroinženjera po zanimanju. Trifunović je ujedno predsednik organizacije koja ga predlaže za člana programskog odbora, koja se bavi unapređenjem kulturne saradnje između Srbije, Jugoistočne Evrope, Evrope i sveta. Osnivač je više festivala izvorne narodne muzike među kojima su "Moravski biseri", "Zlatna harmonika", "Zlatni melos". Kao diplomirani elektroinženjer od 1987. do 1991. godine radio je kao glavni tehnolog za proizvodnju energetskih kablova u "Fabrici kablova" u Jagodini.

Šesta na utvrđenoj listi kandidata RRA za člana programskog odbora RTS-a je i Smiljka Lj. Isaković, čembalistkinja i publicistkinja, profesor na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Smiljka Lj. Isaković je vrhunski muzički izvođač na našoj i svetskoj muzičkoj sceni, pedagog. Naša i inostrana muzička kritika naziva je "Kraljicom čembala". Nastupala je na koncertima širom Evrope, Južne i Severne Amerike, na Islandu, Kubi. Dobitnica je prestižne međunarodne „Masarikove nagrade" za povezivanje naroda kroz umetnost, koju dodeljuje Masarikova akademija za umetnost iz Praga. Pre nje to priznanje dobio je Lučano Pavaroti. Sve prethodno navedeno stoji u pismu Udrženju muzičkih umetnika Srbije koji su Isakovičku i predložili za člana programskog odbora RTS.

Smilja Seljin, urednica kulture na novosadskoj televiziji, koju je predložila Muzička omladina Novog Sada i Centar za dijalog i toleranciju iz Novog Sada, u priloženoj radnoj biografiji navodi da je i stalni saradnik biltena "Sterijinog pozorja" i časopisa "Scena", autor zapaženih i nagrađivanih TV reportaža iz oblasti kulture.

Iz Novog Sada je i Jasmina Leković, psiholog koju za člana programskog odbora kandiduju "Srpski kulturni klub" iz tog grada i Centar za socijalni rad. Radno iskustvo kao diplomirani psiholog sticala je kao volonter u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, centru za ratne traume, a bavi se i psihoterapijom.

Udruženje muzičara Džeza, zabavne i rok muzike Srbije za člana programskog odbora RTS-a predlaže kompozitora, pevača i gitaristu Nenada Milosavljevića. Široj javnosti poznatiji kao Neša Galija svoje bavljenje muzikom započeo je potpuno neplanirano oduševljen usnom harmonikom, koju je dobio na poklon kao četvorogodišnji dečak, navodi u svojoj biografiji. Od tada, kaže, nije bez muzike proveo ni jedan jedini dan u životu. U impresivnoj, literarno i na više strana sročenoj biografiji, osnivač i frontmen grupe "Galija", pobednik „Zaječarske gitarijade" 1978. godine, piše da se uporedo sa kompozitorskim, studijskim i koncertnim radom istrajno i uporno bavio pozorištem, odnosno pozorišnom muzikom. Muzika za decu i pesme za dečije festivale pored komponovanja muzike za film i pozorište još jedna su umetnička, aranžerska i producentska  preokupacija Nenada Milosavljevića. Za trideset godina diskografije za PGP-RTS objavio je 20 albuma.

Jedan od kandidata RRA je i Marko Vukomanović, mladi grafički dizajner nagrađivan za svoj rad brojnim međunarodnim priznanjima. Obrazovanje u oblasti dizajna sticao je na milanskoj Akademiji za dizajn i lepe umetnosti u periodu od 2003. do 2009. godine. Vukomanović je kandidat saveta RRA postao na predlog Udruženja građana "Love fest" iz Vrnjačke Banje.

Katarina Ostojić, novinar po zanimanju, apsolvent je Visoke tekstilne strukovne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment. Do aprila 2006. kao honorarni saradnik radila je u informativnoj redakciji gradske televizije "Studio B" i u nekoliko privatnih produkcijskih kuća. U poslednje tri godine angažovana je na izradi namenskih filmova i TV spotova,  stoji u biografiji Ostojićeve koja je na osnovu raspoložive dokumentacije izgleda sama sebe predložila i postala jedan od zvaničnih kandidata RRA za članstvo u programskom odboru RTS-a.

U slučaju kandidatkinje Biljane Nikolić takođe je nejasno da li je sama sebe predložila ili je predlagač želeo da "ostane anoniman". Završila je ekonomsku školu, a kao novinar radila je na "Trećem kanalu" do njegovog gašenja. Pored privrednih i zabavnih emisija koje je uređivala, u biografiji detaljno navodi i sa kojih je uredničkih mesta bila suspendovana, a na koja je potom postavljana. Tako piše i da je 2006. godine "dodeljena" informativnom programu RTS-a kao novinar u privrednoj redakciji, ali da na tom  poslu nije radila jer je u međuvremenu počela da radi emisiju „PR" u privatnoj produkciji emitovanoj na nekoliko lokalnih TV stanica. Od avgusta 2007. do avgusta 2008.  godine bila je koordinator između Agencije za privatizaciju i Ministarstva regionalnog razvoja po ugovoru o konsultantskim poslovima, a od 2010. do 2011. i urednik  informativnog programa na TV Avala.

Aleksandra Grkinić je svojim dosadašnjim radom dokazala da može kompetentno i odgovorno da radi na poslovima iz delokruga rada programskog saveta RTS-a, piše u  obrazloženju kandidature. Da je to tako dokazuje trogodišnje radno iskustvo na administrativnim i knjigovodstvenim poslovima u "Kristal Dentu", što je ujedno i jedini podatak iz njene radne biografije. Završila je i dva kursa, "Politički PR" u organizaciji Fakulteta političkih nauka i "Političko lobiranje" Fondacije Konrad Adenauer Štifung.

Aleksandra Grkinić je apsolventkinja Fakulteta za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta, na odseku za Latinsku Ameriku i Karibe, a kandidat RRA postala je na predlog izvesne Milice Milićević.

Tijana Grgulović, diplomirani ekonomista, za svog kandidata Tanju Santrač takođe tvrdi da je dosadašnjim radom dokazala da je kompetentna za obavljanje poslova iz delokruga rada programskog saveta RTS-a. Tanja Santrač radi kao rukovodilac projekata i zamenik generalnog direktora firme "Kolosej Beograd". Bila je angažovana, kako navodi u svojoj biografiji, na: organizaciji promocije i prodaje "promocijskih" delatnosti preduzeća, samostalnoj prodaji bioskopske sale za potrebe seminara, kongresa i drugih događaja, određivanju marketinških ciljeva, analizi problema i daljih mogućnosti za razvijanje preduzeća, pripremi vanrednih planova radnika u slučaju komercijalnih događaja i „izvođenju stalnog nadzora nad radom radnika" sa naglaskom na "uspostavljanju kontrole i bodovanju grešaka"...?! Više godina radila je u kompaniji "Zepter International" kao direktor prodaje i dobitnik je nekoliko priznanja za najboljeg menadžera?!

Kandidat RRA za članstvo u programskom savetu je i Zoran Vujović. Predložio ga je Aleksa Jokić. Vujović je suvlasnik privatne firme „TMF 2005" d.o.o. Beograd, koja se bavi inženjeringom, prometom, posredovanjem i zastupanjem izraelskih firmi. Profesor je na Fakultetu za primenjenu ekologiju Univeziteta Singidunum. Vujović je u tri mandata bio predsednik Skupštine opštine Užice, od 1989. do 1995. godine, potom ministar za saobraćaj i veze u Saveznoj vladi SRJ od 1994. do 1997. godine i ministar bez resora od 1999. do 2000. godine. Od 1994. do 1997. godine bio je i narodni poslanik SPS-a. Njegov predlagač Aleksa Jokić jedan od osnivača SPS-a, a danas član SNS-a.

Kandidatkinja Tanja Dojčinović asistent je savetnika za medije u Ministarstvu odbrane. Radila je u i u JP "Srbijašume", od 2010. do 2011. godine, pre toga kao novinar u birou za saradnju sa medijima MUP-a Srbije . Od 2006. do 2008. godine bila je savetnik za medije ministra pravde, a od 2005. do 2006. i saradnik službe za odnose s javnošću Ministarstva finansija. Kao diplomirani filolog predavala je kao profesor u nekoliko gimnazija i srednjih škola u Beogradu. Od 1994. do 1999. novinar i voditelj u više radio stanica, od "Vožda", preko radija "Interspid" i radija B92 do radio „Fokusa". Ona je takođe svojim dosadašnjim radom dokazala da može odgovorno i kompetentno da obavlja poslove iz delokruga rada programskog odbora RTS-a, tvrdi njen predlagač za kandidata RRA za članstvo u programskom odboru RTS-a Suzana Vasiljević, diplomirani filmski i televizijski snimatelj, aktuelna savetnica potpredsednika Vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića.

Diplomirani filozof Dragoljub Kojčić takođe je jedan od kandidata RRA za člana programskog odbora Javnog servisa. Dragoljub Kojčić široj javnosti poznat je kao zamenik ministra za veze sa Srbima van Srbije, a od 2004. do 2007. bio je poslanik DSS-a u Skupštini Srbije. Njega je predložila za člana programskog odbora RTS-a izvesna Gordana Petrović iz Beograda, rođena 1984. godine.

Od 20 bira se 12 kandidata Zoran Avramović, naučni savetnik i profesor, doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. U Prvoj beogradskoj gimnaziji predavao je sociologiju, a kao naučni istraživač radio je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvoja Srbije, Institutu za pedagoška istraživanja. Predavao je i na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i Fakultetu za kulturu i medije. U dosadašnjem stručnom radu objavio je 17 knjiga i dva udžbenika. Objavio je i više od 100 naučnih radova i stručnih radova u časopisima, zbornicima, knjigama i više od 60 radova različitih žanrova od prikaza, eseja, recenzija, polemika i kritika. Urednik je i nekoliko monografija o kulturi, istoriji i književnosti Srba sa Kosova i Metohije.

Kandidat RRA za člana programskog odbora je i Bratislav Grubačić. Njega je savetu RRA za kandidata predložio Nenad Đorđević, doktor stomatologije. Grubačić je diplomirani pravnik po profesiji, a novinar i konsultant po zanimanju. U dosadašnjoj karijeri od 1976. godine obavljao je više društveno odgovornih funkcija, među kojima funkciju predsednika Univerzitetskog odbora SSO Beograda, bio je sekretar u Jugoslovenskoj ligi za mir, ravnopravnost i nezavisnost naroda, direktor Doma omladine 1981. godine, predsednik programskog saveta Studentskog kulturnog centra, potom urednik novinsko-izdavačke kuće „Mladost" iz Beograda, urednik u Međunarodnom pres centru Tanjuga, zamenik direktora za marketing „Slobodne zone Beograd d.o.o" i osnivač i direktor „V.I.P d.o.o." preduzeća za konsalting, marketing i izdavačku delatnost.

Dvadeseti i poslednji na listi kandidata RRA za članstvo u programskom odboru RTS-a je Ištvan Bodžoni, diplomirani pravnik. Za člana programskog odbora predlaže ga Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. On je direktor Fondacije "Panonija" i ujedno direktor RTV „Panon" iz Subotice. Autor je mnogobrojnih dokumentarnih filmova, informativnih emisija, TV priloga. U obrazloženju predlagača stoji da „raspolaže sa veoma raspostranjenom mrežom kontakata u celoj Evropi, a naročito u Vojvodini, Srbiji, Mađarskoj"?!

Prema Zakonu o radiodifuziji, Programski odbor Javnog servisa razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i u vezi sa tim upućuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru. Programski odbor zastupa interese gledalaca i slušalaca programa RTS-a i aktivno učestvuje u unapređivanju rada medijskog servisa, kako bi građani gledali što je moguće bolji i kvalitetniji program. Sudeći prema kandidatima saveta RRA, nema sumnje da će Javni servis u programskom smislu doživeti programsku katarzu. Pitanje je samo ko će imati srca da se odrekne ma i jednog od blistavih 20 kandidata saveta RRA, budući da prolazi samo 12 "best of the best". Čast izuzecima.