Zašto su u Srbiji invalidi nevidljivi

Uspesi srpskih paraolimpijaca u Londonu su jedan korak više u otklanjanju predrasuda sa kojima se invalidne osobe u Srbiji suočavaju svakodnevno, složili su se gosti emisije Oko 11.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko 11"

"To je dokaz da mi možemo više, znamo više i hoćemo više ako nam se daju iste mogućnosti za rad, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalne servise", objasnila Lepojka Čarević Mitanovski iz organizacije "Iz kruga" i dodala da Srbija ima potencijala da u osobe sa invaliditetom uključi u društvo kao ravnopravne građane.

Osobe sa invaliditetom u Srbiji su nevidljive i svaka prilika je dobra da se u javnosti priča o njihovim sposobnostima koje su mnogo veće nego što obično građani misle, smatra Dragiša Drobnjak iz Saveza slepih Srbije.

Za Srbiju kažu da ima najbolje zakone u oblasti zaštite osoba sa invaliditetom, ali najgoru primenu. Pravo i praktični život često su u raskoraku zbog nedovoljne kontrole i kažnjavanja onih koji zakone ne poštuju.

"Mi od 2000. godine negujemo partnerski odnos sa svim organizaacijama osoba sa invaliditetom i prilikom kreiranja normativnog okvira koji je pohvaljen i od predstavnika Evropske komisije i drugih zemalja. Zakoni su baš zbog takve saradnje dobri", kaže Jelena Kotević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Uprkos dobrim zakonima u Srbiji i dalje ima mnogo problema, dodaje Lepojka Čarević Mitanovski.

"U mnogim delovima zemlje postoje arhitektonske barijere, komunikacija nije dobra, nema pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti. Obrazovni sistem još nije inkluzivan. Osim Zakona o sprečavanju diskriminacije, svi ostali su gotovo deklarativne prirode", objasnila je ona i dodala da treba proceniti da li je u pitanju samo nepoštovanje zakona ili i nedostatak novca za sprovođenje svih predviđenih mera.

Život sa preprekama

Dok čekaju ostvarivanje prava koja im pripadaju, osobe sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa mnogobrojnim preprekama koje pred njih postavlja društvo.

"Kada je reč o slepima postavljeno je mnogo zvučnih semafora, reljefnih staza i drugih orijentira, ali toga je više u Beogradu, a mnogo manje po celoj Srbiji i na tome mora mnogo više da se radi nego do sada," ističe Dragiša Drobnjak i dodaje da se i na primeru inkluzivnog obrazovanja vidi da su dobre namere jedno, a praksa drugo.

"Mnogo je više slepe i slabovide dece koja idu u redovne škole, ali ta deca nemaju adekvatnu stručnu i materijalnu podršku. Projekat besplatnih udžbenika nije predvideo i udžbenike za njih", objašnjava Drobnjak.

Zakonom je od 2006. godine predviđena i obaveza izgradnje pristupnih rampi za sve novoizgrađene objekte i adaptacija postojećih zgrada, posebno institucija od javnog značaja.

"Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike se trudi da izvrši adaptaciju nekih objekata, ali to nije moguće svuda uraditi. Ima zgrada koje su pod zaštitom države kao spomenici kulture ili je nemoguće napraviti arhitektonska rešenja za adaptaciju", objasnila je Jelena Kotević.

"Sa druge strane velika većina novoizgrađenih objekata nije dostupno osobama sa invaliditetom", dodala je Lepojka Čarević Mitanovski.

"Ne planira se na vreme i ne vodi se računa o potrebama osoba sa invaliditetom. Kada bi se to činilo na vreme bilo bi potrebno i manje novca i zato imamo veće probleme nego što bismo ih imali da je drugačije", ocenio je Dragiša Drobnjak i dodao da se ni u bankama ili supermarketima ne vodi računa o osobama sa posebnim potrebama i da nedostatak novca nije uvek izgovor.

Sa problemima se svakodnevno susreću i osobe sa oštećenjem sluha, koje ne mogu same da podignu novac u banci ili odu na lekarski pregled.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike finansira i rad više od četrdeset kancelarija za znakovne prevodioce širom Srbije gde su gluvim i nagluvim osobama znakovni prevodioci i njihove usluge mogu koristiti invalidne osobe u obavljanju tih svakodnevnih aktivnosti", rekla je Jelena Kotević.

U pripremi je i zakon o znakovnom jeziku kojim će biti predviđena obaveza svih institucija da obezbede znakovnog prevodioca.

"I zakon o socijalnoj zaštiti je dobar i predviđa da se sve usluge sa republičkog spuštaju na lokalni nivo, a da se kao pružaoci usluga pojavljuju i organizacije osoba sa invaliditetom koje mi finansiramo i sa kojima sarađujemo", dodala je Jelena Kotević.

Posao bez prepreka

Zakoni o zabrani diskriminacije i zapošljavanju, barem na papiru, omogućili su  jednake mogućnosti za školovanje, zapošljavanje i učešće u društvenom životu osobama sa invaliditetom. Ipak, obavezu zapošljavanja invalidnih osoba ispunilo je manje od polovine firmi u Srbiji.

"Ne možete da očekujete da to oživi u praksi jer nama obrazovni sistem nije bio dostupan. Osobe sa invaliditetom nisu konkurentne na tržištu. Unazad par godina mi imamo ljude koji su završavali fakultete uprkos svim preprekama", objasnila je Lepojka Čarević Mitanovski.

"Stopa nezaposlenosti osoba sa invaliditetom je bila skoro devedeset odsto pre donošenja zakona o zapošljavanju i drastično je smanjena, ali važno je da se obaveze poštuju i da kompanije koje nisu zaposlile invalidne osobe "penale" zbog toga uplaćuju u fond odakle se novac koristi za dalje zapošljavanje osoba sa invaliditetom", ocenila je Jelena Kotević dodavši da je ohrabrujuće što invalidnih osoba sada ima i na nekim višim pozicijama odlučivanja.

Dragiša Drobnjak smatra da bi zakon o zapošljavanju morao biti efikasniji i pružiti veću podršku osobama sa invaliditetom jer njih poslodavci teže zapošljavaju.

"Slepi i slabovidi koji su završili visoko obrazovanje i imaju savremena znanja i veštine uspevaju brže da se zaposle. To ukazuje na to da osobe sa invaliditetom moraju da se obrazuju kako bi mogle da budu samostalne u životu", dodao je Drobnjak.

Svest o potrebama i pravima osoba sa invaliditetom najvažnija je u smanjenju diskriminacije i povećanja samopouzdanja onih koji sa preprekama žive svakoga dana i koji se za svoju samostalnost bore, složili su se gosti Oka 11.