Potrošači traže niže marže

Zbog pada kupovne moći, Nacionalna organizacija potrošača poziva Vladu da svojim merama snizi marže za neke osnovne životne namirnice i tako očuva poljuljani standard stanovništva.

U Vladi smatraju da bi takav potez bio poguban za srpsku privredu, da bi doneo nestašice i poremećaje na tržištu.

Ulje, mleko, šećer, kafa, voće i povrće, samo su neki od proizvoda koji su poskupeli od početka godine. Pojedini građani kupovinu su sveli na minimum.

Proizvođači i trgovci razloge za nova poskupljenja pravdaju poskupljenjem uvoznih sirovina i energenata, visokim kamatnim stopama i nestabilnim kursom. Visina marži je, kažu, poslovna tajna.

U formiranju maloprodajne cene, dobavljači učestvuju gotovo sa 70 odsto, trgovci ispod 18, a država oko 13 procenata.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da će zahtevati od Vlade da dvadeset osnovnih životnih namirnica stavi pod kontrolu i uvede marže niže od sadašnjih.

"Građani Srbije ovakav namet i ovaj rast cena ne mogu da izdrže. Ne prihvatamo obrazloženje da Vlada ne želi da se meša u tržišno poslovanje, u tržišnu utakmicu, ako znamo da tržište Srbije nije otvoreno i da ne postoji tržišna utakmica", rekao je Papović.

U Ministarstvu trgovine kažu da je standard ugrožen i da država mora da napravi socijalne karte i vodi aktivnu socijalnu politiku, ali i da bi državno administriranje marži i cena vratilo Srbiju u prošlost.

"Posezanje za takvim merama bilo bi pogubno za privredu Srbije. Takve mere smo mi imali pre 30 i više godina, kad smo imali administrativni sistem privrede. Posledice takvih mera su nestašice u privredi i kolone potrošača da kupe neki prloizvod. Posledice su nepredvidive, jer se remete i odnosi pojedinih privreda", kaže savetnik ministra trgovine, profesor Stipe Lovreta.

Prosečna marža za hranu i alkoholna pića u Srbiji je 16,7 odsto. U Nemačkoj, na primer, prosečna marža na hranu je 26,4 odsto, u Americi 25,6 odsto, Velikoj Britaniji oko 23, Holandiji oko 22, a u Francuskoj 20 procenata.

Stručnjaci podsećaju da je marža razlika između kupovne i prodajne cene, a ne čista zarada trgovca, kako se u javnosti često pogrešno misli. Tvrde da smanjenje njihovih marži ne bi bitno snizilo cenu hrane.