U vrtlogu kreditne krize

Već dve godine visina kredita privredi i stanovništvu stagnira, odnosno realno je manja za oko dva odsto nego krajem prošle godine. Jedino se beleži povećanje zaduženosti stanovništva kod kredita za refinansiranje za oko 30 milijardi dinara.

Kako se daljom reformom očekuje otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru, pokušali smo da istražimo kako izbeći krizu zaduženosti i šta treba učiniti ako ste kreditno zaduženi.

Pre deceniju u Srbiji su bili zadovoljni i klijenti i banke. Pre pet godina samo banke, a sada ni banke ni klijenti. Razlog gubitak velikog broja radnih mesta i opreznost banaka pri odobrvanju novih pozajmica.

Bankarski konsultant Aleks Milovanović koji je radio u južnoafričkim bankama kaže da problemi sa otplatom postoje svuda i da nije kraj ako upadnete u kreditnu krizu jer vam često besplatno pomažu nezavisna društva.

"Oni preuzmu da razgovaraju sa svim vašim potražiocima iz jednog centra, odredi vam se koja je najveća moguća rata koju možete da platite za sve svoje dugove. I dok ste vi pod ugovorom sa njima, oni vam zaštite egzistencijalnu svojinu", kaže Milovanović.

Naše banke nerado prinudno naplaćuju kredite ali se i ne odlučuju za otpis dugovanja. Dobra procena kreditne sposobnosti je kažu prvi uslov da ne dođete u problem. Kada se desi postoji uobičjena procedura.

"Te opcije mogu da budu produženje ročnosti, smanjenja rate do umetanja određenog perioda mirovanja otplate kako bi klijent u tom periodu mogao da prevaziđe problem i nastavi sa udeno otplatom kredita. Ukoliko vidimo da ne može da se taj problem reši onda odmah idemo u naplatu tog kredita", kaže Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora Prokredit banke.

Ukoliko ne želite da vam banka rešava probleme stručnjaci preporučuju da sami napravite listu dugova. Rangirajte ih po riziku koji prete vašem stilu života. Izrčaunajte koliko bi mesečno mogli da se odreknete troškova nebitnih za egzistenciju ali otvoreno porazgovarajte sa stručnjacima i poveriocima.

Ipak, kako je stopa nezaposlenosti kod nas jedna od najvećih u Evropi po tom osnovu je sve više osiguranja po tom osnovu. Premije na takve kredite su u rasponu od dva do pet odsto vrednosti odobrene sume.

Branko Novaković iz "Delta Đenerali osiguranja" kaže da je bilo je dvadesetak slučajeva i tu je najčešće rizik kod nezaposlenosti, gubitak posla usled tehnološkog viška.

Banke uglavnom odobravaju nove kredite samo u visini naplaćenih kamata jer je zbog velikog broja problematičnih pozajmica trenutno šest milijardi od 22 milijarde evra zarobljeno. Kada bude povećana stopa kredita biće to pouzdan znak da smo izašli iz ekonomske krize.