Kreativni distrikt: Nikita Milivojević

Duga i uspešna Milivojevićeva karijera se može smestiti u nekoliko okvira: od predstava koje su repertoare Beogradskih pozorišta vodile u savremene tokove, preko angažovanih ostvarenja koja su kroz dela klasika i savremenih pisaca kritički reagovala na našu stvarnost, do bogatog opusa koji ostavlja dubok trag u najznačajnijim grčkim pozorištima, zatim važnih predstava koje je režirao u evropskim pozorištima, Šekspir festivala koji je osnovao i sa uspehom vodi, sve do predstava koje je radio u za pozorište mitskim mestima: u Delfima, Glob teatru u Londonu, antičkom Epidaurusu, Evropskoj prestonici kulture Elefsini. Nikita je prošao dug put od angažovanog buntovnika devedesetih do reditelja koji u svojim delima razmatra univerzalne teme koje se tiču ljudskog postojanja.

Značajan segment Milivojevićevog stvaralaštva predstavlja njegov "grčki opus", u kojem odmah na početku jedna za drugom nastaje nekoliko izuzetnih ostvarenja.

Njegove predstave Ivanov i Zločin i kazna u teatru Amore proglašene su pozorišnim događajima u Atini, za predstavu Tri sestre dobija nagradu za najbolju režiju u atinskim pozorištima. 

U Nacionalnom pozorištu u Solunu režira Bekstvo Bulgakova i Čehovljevog Platonova, u Atini Don Žuana, Lukreciju Bordžiju, Brehtovu Majku Hrabrost, Andergraund po Kusturičinom filmu i scenariju Duška Kovačevića, predstavu Čarli Čaplin koja je mesecima na atinskom repertoaru.

Emocija i dramturgija snova su nešto što je sa Nikitinim predstavama prisutno u grčkim pozorištima. Delfi, Epidaurus, Elefsina... jedini je naš reditelj koji je režirao na tri najslavnije antičke pozornice. Kakav čaroban krug! Samo to bilo bi sasvim dovoljno za ostvarenu veliku karijeru... U drevnom antičkom pozrištu Epidaurus, kao deo Atinskog festivala,  režira Aristofanovu komedija Pluto koju je najznačajniji grčki komediograf napisao pre dve i po hiljade godina, kritikujući pohlepu i načine kojim ljudi preko noći postaju bogati. Bio je to izetan događaj za grčku ali i srpsku kulturu. Za Grčku jer imaju posebno poštovanje za svako izvođenje antičkih dela u ovom pozorištu, za nas zato što prvi put u istoriji Epidaurusa predstavu režira srpski reditelj i gde se, takođe prvi put, čula i replika na našem jeziku. 

U Elefsini, Evropskoj prestonici kulture, pozvan je da režira Eshilove Persijance. Postavlja ih na mestu gde se odigrala čuvena bitka kod ostrva Salamina o kojoj Eshil piše. Predstavu počinje na obali, u zalazak sunca. Nastavlja je na brodu koji publiku vodi do Salamine i završava po mraku na ostrvu sa pogledom na mesto gde se odigrao drevni sukob. 

Uvek kada radi antičke drame u predstavi ima nešto naše - naš jezik, neku našu temu, našeg glumca...

U Atini ima svoja omiljena mesta - ulice ispod Akropolja i čitav taj autentičan deo grada u kojem je nastajala moderna evropska kultura. 

U pozorištu njegov teren su emocije, odnosi među ljudima, karakteri, detalji. Veruje da su lične karte reditelja naslovi koje je radio, da u predstavama koje režira svaki put ostavlja deo sebe, da u svakoj pronalazi vezu sa vlastitom ličnošću, iskustvom, karakterom. Veruje i da je umetnost ta koja daje ravnotežu  svetu koji, kako je još Šekspir primetio "konstantno iskače iz zgloba".

Atina je Milivojevićeva inspiracija, u Srbiji kojoj se kao Odisej uvek vraća njegova Itaka, njegov identitet, njegov prvi dom. 

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Milan Romanjuk

montaža Marko Roksandić

režija Milica Mitrović