Oslobođenje Beograda 80 godina posle

Sagovornici u četvrtoj i poslednjoj epizodi serije govore o piscima, umetnicima, profesorima univerziteta i drugima koji su se sučili za zahtevom novih vlasti da svoje redove očiste od kolaboracionista i svih onih, koji su se po njima ogrešili o srpsku nacionalnu čast. Svaka presuda Suda časti, pa makar ona bila minimalna, kao posledicu je imala i oduzimanje imovine, što je zahvatilo ne tako mali broj intelektualaca i umetnika u Beogradu 1945. Neki od umetnika su bili primorani, da na neko vreme promene sredinu, odnosno da se presele u druge, manje gradove u Jugoslaviji.

Studenti i profesori su se takođe suočili sa pitanjem posleratnog priznavanja diploma i ispita stečenih tokom okupacije s obzirom na to da je Beogradski univerzitet bio zatvoren.

U četvrtoj epizodi govori se i o sportu, obnovi sportskih aktivnost i takmičenja ali po uzoru na sovjetsku, progresivnu ideju sporta, za razliku od sokolsih udruženja pre rata čije telesno vaspitanje nije bilo zasnovano na naučnim osnovama. Već tada, odmah posle rata, dolazi do pojave huliganizma na stadionima.

U četvrtoj epizodi takođe će biti reči o tajnim grupama omladinaca koje su, doduše kratko vreme, pokušavali da se određenim ilegalnim akcijama suprotstve novim vlastima. Među njima su bili Veljko Guberina, Borislav Pekić, Dimitrije Đorđević i dr.

U četvrtoj epizodi o kulturnim i o drugim prilikama neposredno posle oslobođenja Beograda govore: dr Bojan Đorđević, dr Rade Ristanović, dr Miomir Gatalović, dr Dragomir Bondžić, dr Nataša Milićević, Nikola Mijatov, dr Aleksandar Stojanović, i kao svedok Marina Kašanin Bojić (kćerka Milana Kašanina).

Scenario i režija: Nenad Milošević