Dimitrije Davidović – sav svoj i sav Srbin

Jer, dok je knez Miloš počinjao diplomtsku borbu, Davidović ju je vodio na polju kulturnog razvoja, slobode mišljenja i ustavopravnog utemeljenja. I bio je dobar u tome. Preminuo je 1838. a da novine koje je osnovao, nisu prenele vest o njegovoj smrti. A samo dve decenije potom, putopisac Filip Kanic, boraveći u Smederevu, nije mogao da pronađe nadgrobnu ploču na Davidovićevom grobu, jer je bila zapuštena i prekrivena šibljem.

Bez ljudi sličnih njemu, zastao bi nacionalni i kulturni preporod Srba, u čekanju nekih boljih vremena. U vreme vladavine cara Franca I, Srbi u Austrougarskoj carevini, kojoj tada pripada i Zemun, u svojim su pravima, pogotovo kulturno-obrazovnim, bili vrlo ograničeni i sputani. U Srbiji, koja u to vreme skida jaram otomanske vlasti, Miloš Obrenović se bori za teritoriju, a u Beču velike sile kroje sudbinu Evrope, nakon Napoleonovog poraza. Baš u tom gradu i u to doba, studenti medicine, Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, pokreću Novine serbske, „na čistom, našem narodu razumitelnom jeziku”. Pre toga, a daleko od svog etničkog prostora, bila su takva već dva slična pokušaja, ali nisu bili dugog veka.

Svestan značaja štampe, istrajavao je i kada je bio u najvećoj materijalnoj oskudici, a doživeo je da se Novine serbske nabavljaju za biblioteku Karlovačke gimnazije, iz koje je, svojevremeno, kao đak bio isključen, pa i da se iz njegove Istorije uči pedesetih i štezdesetih godina.

Ulazak u državnu službu, bio je sticaj okolnosti, u Srbiji, koja je tada poluautonomna provincija Carstva. Kragujevac, u koji stiže osnivač Novina serbskih, postepeno dobija formu prestonice Srbije, iako je još u rukama Turaka. Vreme opterećeno bunama i promenama, te sukobima interesa Austrije i Rusije, nalagalo je da se u politici, i unutrašnjoj i spoljnoj, postupa promišljeno i obazrivo, a Dimitrije Davidović se pokazao kao knežev dobar savetnik i saradnik. On će, kao Milošev predstavnik u Carigradu, uz pomoć Rusije, 1830. izdejstvovati hatišerif o unutrašnjoj autonomiji Srbije, po kome će ona od turskog pašaluka postati autonomna kneževina, kao i berat od sultana, kojim se knezu Milošu priznaje nasledno pravo kneževskog dostojanstva.

U Kragujevcu će Dimitrije Davidović, 1834. pokrenuti u uređivati Srpske novine koje će gotovo četvrt veka kasnije postati prvi srpski dnevni list. Želeći da tada zaostalu Srbiju uzdigne, u novinama je objavljivao mnoštvo različitih članaka, vesti i ispunjavao ih raznorodnim sadržajem. Uveren da one moraju biti i sredstvo za iznošenje različitih mišljenja i pogleda, ubrzo je došao u sukob sa knezom Milošem, pa je morao, posle samo 15 meseci, da napusti i uredništvo i novinarstvo.

Ipak, ono što je učinio, zadojen slobodarskim i demokratskim idejama, za svoju zemlju, ostaće trajno svedočanstvo izuzetno obrazovanog i darovitog uma. Napisaće prvi srpski Ustav 1835, poznat kao Sretenjski, koji je bio jedan od najliberalnijih ustava tog vremena.

Davidovićev životni put, obeležen je kontrastom između njegove evropske uglađenosti, naprednih ideja i Miloševog autokratskog a narodskog stila vladavine. Bio je veran ideji prosvetiteljstva Srbije, a kako je zabeleženo, krasila ga je jedna važna karakterna crta: bio je „ugodnik i verni sluga svete istine i pravde do groba”. Rodoljublju se predao kao vrhovnom životnom načelu, i zaista, bio „sav svoj i sav Srbin”.

Urednik emisije: Jelena Božović

Snimatelj: Duško Perić

Montaža: Goran Damljanović