Читај ми!

Melodije Krfa, prvi deo

Po iskrcavanju srpskih ešalona na Krf, 1916. pre nego što je Vido postalo velika srpska grobnica, došljacima je sve bilo tuđe, nepoznato, baš kao i Krfljanima, koji su sa interesovanjem pohrlili da vide te pobednike sa Cera i Kolubare, junake koji su krenuli u egzodus preko albanskih planina, rešeni da ne pristanu na kapitulaciju.

Krf je mesto susreta generacija koje poštuju zavete predaka. Svečanosti organizuju Krfsko društvo grčko-srpskog prijateljstva i Udruženje „Sveti Srb i ja”, počinju sećanjima, odavanjem pošte, i nastavljaju susretima i nastupima kulturno-umetničkih društava. I sve vreme se zapravo uči - plemenitosti i dobroti.

Susret je bio jedan od onih koji ne nagoveštavaju duboku privrženost dva naroda, koja će uslediti posle ove kobi.

Na licima prvih, mogla se videti samo patnja. Na licima drugih, videlo se iznenađenje.

Brodovi su pristizali u luke Guvija, Krf i Moraitika. Srpski vojnici su razvrstavani prema prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomoći, pa smeštani u kampove, ili na ostrvo Vido. Smrt se uselila pod masline, gde god se sa razastrtih šinjela čuo vapaj. Prvi dani su bili najteži.

Potom se urediše prihvatilišta, kampovi, bolnice, vojnici shvatiše da ovde nema protivnika, da je borba samo za oporavak i zdravlje. I da im domaćini u tome pomažu. Toplom rečju, hlebom, svežom narandžom...

„More se prostrlo, oči otvorile a duša rasplinula - neka blagodet sinula i samo da se nešto ne pokvari, od ove dobrote, koja nas okružuje”, pisao je Božidar Đermanović Đera.

Krf je postao ostrvo spasa. Pokazaće se, i ostrvo prijateljstva. Jedan narod, bez zadrške, pružio je sve drugom, u istorijskim okolnostima koje su ličile na poprište prave drame.

Urednik serijala: Jelena Božović

Snimatelj: Duško Perić

Montaža: Goran Damljanović

 

Родославци

Autor:

Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом