Svi smo mi ljudi, treba biti čovek

"Kada smo osetili da nam je vreme da stvaramo porodicu, odlučili smo da se iz Beograda preselimo u neku seosku sredinu. I tako smo izabrali Sopot, gde smo izrodili šestoro dece. Njih učimo tom iskonskom dodiru sa zemljom i prirodom i polako uključujemo u posao kojim se bavimo" - kaže Aleksandar, dok njegova supruga tvrdi da nijednog trenutka zbog toga nisu zažalili, jer ovde su našli svoj mir i svoju sreću.

Na 4 hektara oni proizvode organsko povrće na otvorenom, a na 4000 kvadrata uzgajaju povrće u plastenicima. Poštuju sve standarde i pravilnike o organskoj proizvodnji hrane, za šta imaju i sertifikat. Uzgajaju preko 20 vrsta povrća i trude se da što više proizvedu sopstvenog organskog semena, jer seme od hibridnih biljaka ne daje iste karakteristike u sledećoj setvi, kao organska biljka.

Seme je esencija života i ono u sebi ne nosi samo klicu novog života, već i moć novog rođenja u stotinama novih biljaka koje će dati desetine hiljada novih semena.

Baveći se proizvodnjom organskog povrća Ana i Aleksandar su otkrili mnoge tajne biljaka, između ostalog i to kako one komuniciraju među sobom, koje se vole između sebe, koje se ne podnose, a koje se jedva trpe.

Ana i Aleksandar nemaju samo veliku ljubav prema zemlji i prirodi, koja nam je pri rodu, već i prema ljudima.

Kada su 11. februara ove godine studenti beogradskog i novosadskog univerziteta krenuli marševima slobode na veliki skup u Kragujevcu, oni su im ponudili smeštaj i gostoprimstvo u svojim plastenicima. Pošto se tog dana opštisnko rukovodstvo Sopota dugo lomilo da li da studentima ustupi sportsku halu, da u njoj prenoće, Čupići su studentima ponudili svoje plastenike, koje su zagrejali, da ne bi tu noć proveli na otvorenom, kao što se, pre toga, desilo u Inđiji.

Te februarske noći u plastenicima bračnog para Ćupić prespavalo je i njihovo dvoje dece.

Snimatelj je Aleksandar Agbaba, a montažer Marija Baronijan Šašić.

Urednik emisije: Branko Stanković