Pobratimstvo između Srba i Muslimana

To pobratimstvo, koje i danas traje, nastalo je u nemirnim vremenima, u doba kada su tim prostorima vladale Osmanlije, a bratimljenje između ljudi različitih vera osiguravalo je zaštitu, posebno u ratno doba. U Crnoj Gori i danas važi izreka:"I vuk, ako se bratimi, neće učiniti nikome zlo." Čin bratimljenja između ljudi različitih vera, najčešće je pratila razmena krvi, u kojoj bi budući pobratimi zasecali ruku i nakon toga ispijali krv. Na taj način se uspostavljalo veštačko, krvno orođavanje.

Bratimljenje između pravoslavaca, sklapano je na drugačiji način i obično je nastajalo u vreme plemenskih razmirica i krvne osvete, jer se njime obezbeđivao mir u zavađenim plemenima. Bratimljenje između pravoslavaca obično je pratio ritual u crkvi, gde su se budući pobratimi zaklinjali nad Svetim Jevanđeljem da će biti braća doveka i čuvati i štititi jedan drugog. Pobratimstvo se nikada nije odbijalo, kao ni kumstvo,a nikada se nije sklapalo pod pritiskom.

Pobratimstvo nije karakteristično samo za Crnu Goru, već i za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, a u prošlosti je bilo često prisutno i u Grčkoj. Moge poznate ličnosti iz naše istorije imale su pobratime druge vere. Marko Miljanov se bratimio sa Šaban-begom iz Tuzi i Ali-begom iz Tuđemila.

Njegoš je bio pobratim sa hercegovačkim Ali-pašom Stočevićem, a knjaz Miloš Obrenović se bratimio sa Mustafa-pašom Bušatlijom. Bratimljene se na ovim prostorima gotovo potpuno izgubilo ili je dobilo jednu novu dimenziju. Danas se na Balkanu bratime gradovi, ali to bratimljenje ni na šta ne obavezuje, a osim potpisivanja povelje o bratimljenju, taj čin ne prate nikakvi drugi rituali.

Urednik : Branko Stanković
Snimatelj : Aleksandar Agbaba
Montaža : Marija Baronijan Šašić