Fantastična planeta 3, 3. emisija

Njihove žene neguju tradiciju staru vekovima - da mesinganim alkama koje stavljaju na vrat, izdužuju taj deo tela za čak 15-20 santimetara više nego što je priroda to planirala kod ljudi.

Sve to rade kako bi svojim muškarcima bile lepe. Ovakva tradicija može biti veoma opasna jer posle nekog vremena vrat koji je tako izdužen bude preslab da samostalno drži glavu. Upornost da istraju u ovoj opasnoj tradiciji je i dalje živa, ali polako sa pojavom mlađih generacija - nestaje.

Zato su ove Kajen žene možda poslednje koje hodaju ovom našom fantastičnom planetom.

Istražujući upornost u Tajlandu, ekipa nastavlja svoj put severnim, kontinentalnim delom ove zemlje. Onim kojim su nekad davno gospodarili slonovi. Danas, ljudi su ih potisli iz prirodnih staništa i ova vrsta je desetkovana.

Ipak, jedan tim mladih ljudi spreman je da sačuva preostale i proba da obnovi brojnost najvećeg kopnenog sisara.

Za kraj priče o Tajlandu i upornosti, odlazimo u pećinu Tam Luang gde ćemo čuti trenera fudbalskog tima koji je osamnaest dana sa dečacima bio zarobljen zbog naglih poplava, a oslobođen nakon najveće akcije spašavanja u istoriji.

Trener Ek i svi dečaci su preživeli zahvaljujući upornosti i veri u život.

Posle Tajlanda, Fantastična planeta nas vodi u Grčku, i to prvo na magične Meteore.

Tamo u manastiru koji je osnovao i jedan Srbin, monasi vekovima opstaju u nemogućim uslovima.

Posle Meteora, Vladimir Banić nedaleko od Soluna upoznaje sveštenika koji u mantiji trči ultramaratone - i pobeđuje.

Na kraju priče iz Grčke, ekipa emisije ide dvadeset metara pod zemlju, u novo izgrađeni solunski metro gde je zahvljajući upornosti grčkih arheologa spašen drevni Solun kojim su ljudi hodali pre dve ipo hiljade godina.

Za kraj, idemo u San Marino gde istražujemo koliko je upornosti trebalo da ova planinska država i najstarija evropska republika zadrži svoju nezavisnost od Italije i ostane posebna.

Vladimir tamo govori sa proizvođačima samostrela, zaštitnog znaka San Marina, zatim političarima kojima su pola države rođaci i na kraju sa najslavnijim fudbalerom najneslavnije reprezentacije - Markom Maćinom, koji je nekad igrao za Milan, Bolonju i Parmu, ali koji je najponosniji bio kada je igrao za reprezentaciju koja nije znala da pobedi.