TV teatar: "Ivanov", Narodno pozorište u Beogradu, 2020.

Građa Čehovljevih likova je poput Šekspirovih, sazdana je od protivurečnosti, polje je sudara dobrog i lošeg, razdraganog i tužnog, komičnog i tragičnog. Njihovi svetovi su našli verodostojan izraz u predstavi "Ivanov", nastaloj prema prvoj izvedenoj Čehovljevoj drami (1887), u režiji i adaptaciji Tatjane Mandić Rigonat.

Scena predstavlja neku vrstu muzeja, centralni prostor igre je omeđen ogradom, kao da je reč o muzejskoj postavci, gde su smešteni komadi stilizovanog nameštaja. U pozadini je fiksiran ogroman ram za sliku iza kojeg su muzičari i glumci koji povremeno izlaze na scenu (scenograf Branko Hojnik). Utvrđenje prostora kao muzeja shvatamo simbolički, u vezi sa replikom Lebedeva: "Čini mi se kao da živim u muzeju retkosti: gledam i ništa ne razumem." Taj muzej retkosti je nedokučiv ljudski život, naša krhka osećajnost, duše na vetrometini, izložene i čuvane u muzeju koji nas podstiče da nađemo sebe, kroz odraze drugih.

Gledaoci sa tri strane okružuju izvođače, sede na stolicama postavljenim na sceni, u odsustvu uobičajene teatarske odvojenosti glumaca i publike. To je svrsishodan izbor koji pojačava gledaočev doživljaj, što je u ovom slučaju posebno važno, imajući u vidu rediteljski fokus na delikatnoj osećajnosti igre, esenciji Čehovljeve dramske poezije beznađa.

Uloge: Nikola Ristanovski, Nada Šargin, Marko Baćović, Branko Vidaković, Branka Petrić, Danijela Ugrenović, Hana Selimović, Nenad Stojmenović, Vanja Milačić, Nikola Vujović, Bojan Krivokapić...

Urednik TV teatra Ana Tasić