субота, 04.01.2025, 14:05 -> 13:37
Rodoslavci: Tara – bajka koja traje
Priroda nije uvek bila ovakva. Planeta se menjala. Trpela udare, pa i onaj razorni, od pre 66 miliona godina, kada je kilometar široka svemirska stena udarila na poluostrvo Jukatan i izazvala, između ostalog, smanjenje raznolikosti biljnih vrsta za 45 odsto, a sa lica zemlje dinosauruse – zbrisala.
Kasnije će se smenjivati vekovi, vulkanske aktivnosti, tektonski poremećaji u doba tercijara, nestajaće, rastakati se, deliti i izdizati zemljina kora, stvarajući obrise kontinenata koje danas poznajemo, a svim tim događajima svedoče geološke formacije i fosili, ali i jedna vrsta četinara – omorika.
I to – Pančićeva.
Nekada davno, šume omorike su bile široko rasprostanjene planetom. Ali, ledena doba koja su nastupila, uništila su gotovo sva njena staništa. I na čitavoj kugli zemaljskoj, ovaj živi fosil, za opstanak se izborio samo oko srednjeg toka reke Drine, a na Tari ju je, tačno pre 150 godina, pronašao Josif Pančić i naučnoj javnosti dokazao da se radi o potpuno drugačijem četinaru od do tada poznatih, o ledenoj lepotici iz doba tercijara. On joj je dao ime, a ona njemu svetsku slavu.
Za nju se kaže da je kraljica svih endemita Evrope, relikt, koji među hiljadu vrsta flore Tare, zauzima počasno mesto.
Omorika je tako postala simbol Tare, a Tara simbol prirodnog bogatstva Srbije. Pančić ga je neumorno istraživao, govoreći da se ljubav i poštovanje prema otadžbini iskazuju dubokim poznavanjem i proučavanjem njenih vrednosti. On je otkrio 102 i opisao više od 2000 biljnih vrsta.
Zahvaljujući njemu, tadašnja Srbija, tek oslobođena od petovekovnog ropstva, uključila se u svetske naučne tokove. U Beogradu je osnovao botaničku baštu, bio vrstan pedagog – a svojim naučnim radom stekao najveća priznanja u Srbiji i u svetu. Umro je 1888. godine, i sahranjen na vrhu Kopaonika, naravno, u kovčegu od stabala omorike.
A ona, potpuno osobena, vitka, dama među četinarima, nastavila je da pleni lepotom… ovde, na Tari, potpuno zaštićena.
I sada odlično znamo, gde se smestio i čeka proleće svaki stanovnik Tare. Znamo da instiktom gradi svoj životni put prema pravilima sredine u kojoj pripada. Tako bi i čovek morao da oslušne i zastane, pa pažljivo osmotri ovo čudo i blago koje traje milionima godina, koje nije svakom dato, pa ga, tim pre, s poštovanjem prihvati i neguje. Ili barem, ne dira, ne kvari, jer ovde je sve po najboljem, prirodnom poretku ustrojeno da traje.
Urednik: Jelena Božović
Snimatelj: Duško Perić
Montažer: Goran Damljanović
