Rodoslavci: Melodije Krfa, drugi deo

Po iskrcavanju srpskih ešalona na Krf, 1916. pre nego što je Vido postalo velika srpska grobnica, došljacima je sve bilo tuđe, nepoznato, baš kao i Krfljanima, koji su sa interesovanjem pohrlili da vide te pobednike sa Cera i Kolubare, junake koji su krenuli u egzodus preko albanskih planina, rešeni da ne pristanu na kapitulaciju.

Selo Lijapades, koncert u čast precima

Susret je bio jedan od onih koji ne nagoveštavaju duboku privrženost dva naroda, koja će uslediti posle ove kobi.

Na licima prvih, mogla se videti samo patnja. Na licima drugih, videlo se iznenađenje.

Radost susretanja

Brodovi su pristizali u luke Guvija, Krf i Moraitika. Srpski vojnici su razvrstavani prema prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomoći, pa smeštani u kampove, ili na ostrvo Vido. Smrt se uselila pod masline, gde god se sa razastrtih šinjela čuo vapaj. Prvi dani su bili najteži.

Potom se urediše prihvatilišta, kampovi, bolnice, vojnici shvatiše da ovde nema protivnika, da je borba samo za oporavak i zdravlje. I da im domaćini u tome pomažu. Toplom rečju, hlebom, svežom narandžom...

Razgovori vredni pažnje i kulture sećanja

„More se prostrlo, oči otvorile a duša rasplinula - neka blagodet sinula i samo da se nešto ne pokvari, od ove dobrote, koja nas okružuje”, pisao je Božidar Đermanović Đera.

Krf je postao ostrvo spasa. Pokazaće se, i ostrvo prijateljstva. Jedan narod, bez zadrške, pružio je sve drugom, u istorijskim okolnostima koje su ličile na poprište prave drame.

Melodije prijateljstva

Urednik serijala: Jelena Božović

Snimatelj: Duško Perić

Montaža: Goran Damljanović