Slikari naive: Moji suncokreti - Marija Hlavati Krišan

Rođena je u Padini u sudsedstvu Kovačice, gde se takođe, već šest decenija bez prekida neguje naivna umetnost, svojstvena, pre svega, slovačkom etnosu, mada su ovim putem krenuli i drugi slikari Banata - Srbi, Rumuni.

Koliko god da je Marija Hlavati Križan izdanak kovačičke škole naive, prepoznatljive kod nas, ali i u Evropi, toliko je ona i samosvojana u temama i u likovnom izrazu.

Teško je za ove umetnike ostati u okvirima naive, a istovremeno ne skliznuti u kliše i odnegovati svoj originalan izraz. To upravo uspeva ovoj umetnici kod koje je u divnom skladu ukomponovana ogromna energija sa talentom i senzibilitetom njene vlastite prirode. A ta životna i stvaralačka energija čine kontrapunkt sa osetljivošću duše, što se očitava i na njenim platnima. Ljubav prema rodnim banatskim poljim nalazi svoje otelotvorenje u slikama bogatih pejzaža, stilizovanih suncokreta koji su svuda. Ti suncokreti odišu slikarkinim raspoloženjima i stanjima duha, nekad su veseli, zabrinuti, tužni, klonuli ili nestašno razigrani. I običan posmatrač, kao i znalac doživljava ih kao biće koje oseća i misli, oni u stvari predstavljaju samu slikarku.

Daleko od toga da su suncokreti jedina njena preokupacija. Marijina su interesovanja široko razgranata i bogata u koloritu i potezu, kao i u idejama.

Posebno su karakteristične ženske figure koje ni po čemu ne podsećaju na figure drugih slikara naive u Kovačici i koje ni po čemu ne predstavljaju tako tipičan slovački etnos.

To su žene skladnih vretenastih, donekle obnaženih tela tela, majke ili nimfe, ili oboje istovremeno, tako dodirljive, a opet zagonetne i kao da sve one kriju neku tajnu, duboko skrivenu misao i emociju.

Ono što nije uspela da kaže sama umetnica, reći će njene slike koje će gledaocima pružiti poseban umetnički doživljaj i osećaj punog života satkanog od radosti i tuga.

Autor serijala je Milica Bajić Đogo, snimatelj Aleksandar Stipić, ređija Lela Janić, montaža Stojan Ilić.