Čas anatomije: (Ne) pričaj mi bajke

Nije ovde Andersen pokušao da donese nekakvu definiciju bajke, ali je svakako pokazao, ne samo u ovoj priči/bajci već i u ostalim koje je ostavio civilizaciji u nasleđe, da bajka, osim što može imati mnogostruka značenja, ima i veliki potencijal za razvoj individualnog spisateljskog talenta. Andersen je svakako, uvažavajući tradiciju narodne bajke, razvijao njenu osnovu saobražavajući je vlastitom talentu. Tako smo dobili nezaboravne priče Hansa Kristijana Andersena, poznate kao bajke. Ne može se sa sigurnošću reći kada je bajka nastala; sigurno je, međutim, da se u periodu između 13. i 18, veka zapisuju narodne bajke, kao i to da sve one imaju jedinstvenu strukturu i da su najreprezentativniji žanr folklorne književnosti. O njima promišlja istorija književnosti, folkloristika, filozofija, antropologija, psihologija... zapravo su u njenu strukturnu formu i idejno značenje upisani svi oblici mišljenja i verovanja kojima se bave sve navedene humanističke discipline.

Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo dvostrukom jubileju – 220 godina od Andersenovog rođenja i 150 godina od njegove smrti, i analizi fenomena bajke. Vuk Karadžić je govorio o ženskim pripovetkama u kojima su kojekakva čudesa što ne može biti, Mirče Elijade mišljenja je da su bajke pustolovna inicijacija, ritualno prelaženje iz nezrelosti i neznanja u zrelost i saznanje, Jung je bajke tumačio kao anatomiju psihe. Kako god, dok je čovečanstva, biće i bajki. Zašto su važne, šta nam poručuju i jesu li zapravo nepogrešivi analitičar/znalac čovekovog bića, vremena i prostora.

Gosti Časa anatomije su psihoanalitičarka Olivera Aleksić Hil i pisac Stefan Mitić Tićmi

Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić

Autorka priloga: Jovana Janković

Režija: Maja Mandić

Proizvodnja: Redakcija kulturnog programa