Hronologija jednog bombardovanja, 1. emisija

 U večernjim satima 24. marta 1999. godine, 19 NATO država bombardovalo je Saveznu Republiku Jugoslaviju. Bombardovanje je trajalo do 10. juna, a rat se završio potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Operacija nazvana Saveznička sila, započeta je bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. NATO je bombardovao Jugoslaviju kako bi, kako su govorili, zaustavio humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji. Statistički podaci pokazuju da je humanitarna katastrofa počela bombardovanjem. Za tih 78 dana stradalo je pet puta više ljudi nego što je to bio slučaj pre početka intervencije NATO-a za sprečavanje humanitarne katastrofe…

Dokumentarni serijal prati hronologiju bombardovanja, koja jasno pokazuje kako je NATO menjao strategiju, kako i zašto su se napadi intezivirali i kako je akcija koja je prvobitno, prema rečima američkih genarala trebalo da traje nekoliko noći, prerasla u rat, koji je trajao 78 dana. Na samom početku rata, bombe su bile veoma precizne, ciljevi isključivo vojni. Onda su krenuli napadi na gradove, sela, mostove, počele su, kako je NATO govorio, kolateralne štete i stradanje civila. Počela je taktika zastrašivanja...

Slađana Zarić: Tokom 78 dana bombardovanja gotovo da nema mesta u Srbiji i na teritoriji Kosova i Metohije koje nije gađano, mnogo je civilnih žrtava, razrušenih domova, vojnih objekata, fabrika i infrastrukture… Svoja sećanja na te dane u filmu iznose svedoci i akteri događaja i članovi porodica nastradalih. Serijal donosi brojne, do sada neispričane priče, ali i vrlo zanimljive arhivske izjave tadašnjih čelnika i portparola NATO- a. Prva epizoda posvećena je prvim danima tog rata. Donosimo priču o tome šta je NATO tada gađao i kako je ono, za šta smo svi mislili da je državna tajna – postalo jedna od prvih meta NATO aviona. Prvi put televizijske kamere ušle su u sklonište, tačnije u Istureno komandno mesto Treće armije u Kuršumliji, gde je te večeri poginulo 11 pripadnika VJ. Šta se u tom trenutku dešavalo u objektu duboko pod zemljom, opisuju vojnici i oficir koji su te večeri tamo bili...

Bombe su tog 24. marta 1999. godine pale i na kasarne u Prokuplju, Somboru, Danilovgradu. Pogođeno je oko 40 meta. NATO je i u tim mestima tačno znao šta gađa. Uništavani su centri za elektronsko izviđanje, radari, sistemi protivvazdušne odbrane. Tada je, prema svedočenjima američkih pilota, na nebu iznad Jugoslavije bilo oko 400 NATO aviona. Najmodernijim avionima Alijanse suprotstavili su se MiGovi-29. I u tom jednom danu, za samo nekoliko sati, srpsko vazduhoplovstvo ostalo je bez pet aviona, skoro polovina lovaca MiG 29 uništeno je i oštećeno. U izvršavanju borbenog zadatka, prvih dana bombardovanja poginuli su piloti potpukovnik Života Đurić i major Zoran Radosavljević.

Prvi deo serijala Hronologija jednog bombardovanja bavi se i obaranjem nevidljivog, otkriva autorka i dodaje: Pripadnici trećeg diviziona 250. raketne brigade objašnjavaju nam kako je došlo do toga da se jednom zastarelom tehnologijom obori najsavremenije čudo avio tehnike. Kako je Neva pobedila F 117? Pitanje koje je 1999. godine vredelo više od milion dolara. Bio je to i razlog zašto su, samo nekoliko dana posle obaranja američkog ponosa avijacije, u Jugoslaviju došli ruski obaveštajci.

Autorka: Slađana Zarić

Novinari: Vesna Ilić i Milena Miletić

Direktori fotografije: Sima Dimitrić i Nikola Đurović

Montažeri: Marko Vujović i Branislav Popović

Grafički dizajner: Nebojša Tesla/ Postprodukcija slike: Nikola Stankić

Kompozitor: Vladimir Tošić / Dizajner zvuka: Bojan Mangović

Producent: Ljiljana Raković

Produkcija: Radio-televizija Srbije

Proizvodnja: Redakcija Aktuelnosti