Madrid opet u znaku tenisa, Đokovićev povratak u špansku prestonicu posle dvogodišnje pauze

Novak Đoković vraća se u Madrid posle dvogodišnje pauze. Biće mu to 13. učešće na ovom turniru, na kom je do sada tri puta podizao trofej – 2011, 2016. i 2019. godine. Ovoga puta postavljen je za četvrtog nosioca i biće slobodan u prvom kolu. U drugom čeka pobednika meča između Matea Arnaldija i Borne Ćorića.

U istoj polovini žreba nalazi se i Karlos Alkaraz, domaći adut i jedan od glavnih favorita. On će na startu igrati protiv pobednika duela Bergs – Nišioka. Potencijalni duel Đoković – Alkaraz moguć je tek u polufinalu.

Pored Đokovića, Srbiju u muškoj konkurenciji predstavljaju: Miomir Kecmanović u prvom kolu protiv Lorenca Sonega, a pobednik ide na Aleksa de Minora.

Laslo Đere startuje protiv Fabija Fonjinija, a ukoliko pobedi, čeka ga Danil Medvedev, Hamad Međedović igra protiv Argentinca Ečeverija, a zatim potencijalno se sastaje sa Lorencom Muzetijem. Dušan Lajović je stigao kroz kvalifikacije, a rival u prvom kolu biće mu Itan Kvin. Ukoliko pobedi igraće sa Jakubom Menšikom.

Titulu u Madridu brani Rus Andrej Rubljov koji će igrati protiv pobednika duela Gael Monfis – Borna Gojo.

Nemac Aleksander Zverev je postavljen za prvog nosioca i budući da je slobodan u prvoj rundi, u drugoj će čekati boljeg iz meča Roberto Bautista Agut i Đaume Munar.

Olga Danilović i Teodora Kostović među najboljima u Madridu

U ženskoj konkurenciji, Srbija će imati dve predstavnice, fokus je na Olgi Danilović koja će u prvom kolu odmeriti snage sa Viktorijom Azarenkom. Pobednicu čeka Ruskinja Jekaterina Aleksandrova.

Mlada Teodora Kostović, izborila se za priliku u glavnom žrebu kroz kvalifikacije i na startu će igrati protiv Eve Lis iz Nemačke.

Prošlogodišnje finalistkinje Iga Svjontek i Arina Sabalenka takođe učestvuju. Obe su slobodne u prvom kolu. Svjontek će u drugoj rundi igrati protiv Aleksandre Ile, a Sabalenka protiv pobednice duela Blinkova – Udvardi. 

Istorijat turnira u Madridu

Masters u Madridu započeo je 2002. godine kao muški turnir na tvrdoj podlozi u dvorani, u Madrid areni, i bio je jedan od dva dvoranska mastersa pred Završni turnir sezone.

Prvi šampion bio je Andre Agasi, a Rafael Nadal je najuspešniji sa pet titula. Nakon 2008. godine, Šangaj je preuzeo njegov termin u kalendaru, a turnir u Madridu je doživeo veliku transformaciju.

Od 2009. igra se na šljaci u kompleksu Kaha mahika u parku Manzanares, sa glavnim terenom koji ima pokretni krov. Uvedena je i ženska konkurencija, koja je zamenila nekadašnji turnir u Berlinu. Prva šampionka bila je Dinara Safina, a Petra Kvitova je najuspešnija sa tri titule. Serena Vilijams, Simona Halep i Arina Sabalenka trijumfovale su po dva puta.

Ženski turnir je od 2021. prešao na format od dve nedelje, dok je muški od 2023. proširen na 96 igrača i traje 12 dana, čime je izjednačen sa mastersima u Indijan Velsu, Majamiju, Rimu i Šangaju.

Vlasnik turnira od 2009. bio je Jon Cirijak, a od 2021. kompanija IMG, koja je najavila modernizaciju kompleksa i izgradnju novog stadiona sa 8.000 mesta nakon izdanja turnira 2026. Otvaranje je planirano za 2028. godinu.

Plava šljaka

Ljubiteljima tenisa dobro je poznato da je turnir u Madridu 2012. godine ostao upamćen po jedinstvenom eksperimentu – plavoj šljaci, koja se po prvi i poslednji put koristila na jednom mastersu.

Ideju je inicirao tadašnji vlasnik turnira Cirijak, uz obrazloženje da bi plava boja bila preglednija za televizijsku publiku. Direktor turnira Manuel Santana tvrdio je da podloga, osim boje, ima iste tehničke karakteristike kao tradicionalna crvena šljaka. Ipak, brojni teniseri su se žalili na njenu klizavost.

Nezadovoljstvo je kulminiralo pretnjama bojkotom vodećih tenisera, uključujući Rafaela Nadala i Novaka Đokovića, pa se turnir već 2013. vratio na klasičnu crvenu šljaku.

Uprkos svemu, 2012. je u istoriji ostala zabeležena i kao godina u kojoj je Rodžer Federer postao jedini teniser sa titulama u Madridu na sve tri podloge – tvrdoj (2006), crvenoj šljaci (2009) i plavoj (2012).

Serena Vilijams je u ženskoj konkurenciji osvojila turnir na dve različite podloge – plavoj 2012. i crvenoj 2013.

Nadalov podvig na madridskom betonu 

Kao što je pomenuto, pre nego što je turnir u Madridu prešao na šljaku, bio je jedan od glavnih kasnosezonskih turnira na tvrdoj podlozi, nezgodnoj za Špance, ali to nije sprečilo Huana Karlosa Ferera 2003. i Rafaela Nadala 2005. da trijumfuju.

Upravo te 2005. odigrao se jedan od najupečatljivijih mečeva u istoriji turnira – Nadal je u finalu savladao Ivana Ljubičića nakon preokreta, iako je gubio sa 2:0 u setovima i nastupao povređen.

Hrvat je servirao 32 asa, ali je Nadal uz podršku publike preokrenuo rezultat (3:6, 2:6, 6:3, 6:4, 7:6) i osvojio svoju jedinu titulu u dvorani na tvrdoj podlozi, kao i jedanaestu u toj, najuspešnijoj sezoni u karijeri.

Dodajmo, svi ostali mečevi na turniru te godine, sem finala, igrani su na dva dobijena seta.

Madridska šljaka čeka

Madrid je turnir sa bogatom istorijom, ali i turnir koji voli da iznenadi – od plave šljake do dramatičnih preokreta i novih, mladih šampiona.

Kako se teniska elita okupila pod pokretnim krovom Kahe mahike, Madrid je ponovo postao centar teniske magije. Sa Đokovićevim povratkom, Alkarazovim ambicijama, mladim srpskim snagama i sjajnim teniserkama poput Svjontek i Sabalenke, nema sumnje da predstoje vrhunski teniski mečevi.

Ostaje da vidimo hoće li istorija ponovo biti ispisana na madridskoj crvenoj šljaci.