Odbojkaši Srbije laka prepreka za Sloveniju

Охрабрила је игра "орлова" против Француске, али није поновљена против Словеније. Очекивано је ако играте пет сетова са олимпијским прваком да се можете да се носите и са бронзаним са Светског првенства.

Словенци су после победе 3:1 над Канадом показали још једном да су у одличној форми, на нашу штету.

Сетови су започињали егалом и борбом за осетнију предност у којој би ривали "орлова" превагнули у сва три сета.

Коректор Тончек Штерн био је апсолутно неумољив са 10 поена, од чека осам смечева, у првом сету. Српски пријем није имао решење за њега.

У другом сету се појавио Ален Пајенк са врхуснким сервисима, који су покренули низ од девет поена из ког је Словенија изашла са предношћу 21:15.

Србија је наставила са борбом и у трећем сету, али су Словенци пронашли начин да дођу до осетнијег плуса. Ово је шеста победа Словеније над Србијом у низу, што у званичним, што у пријатељским дуелима.

Тончек Штерн је био далеко најефикаснији играч на обе стране са 25 поена. Од саиграча га је најбоље испратио Клемен Чебуљ са 12 поена.

Марко Ивовић је био најрасположенији код Србије са 10 поена.

Словенија је на максималних шест бодова, Србија је на једном, а чека се резултат дуела Француска-Канада. Шансе Србије за пролазак даље јесу једино у категорији најбољих трећепласираних, уколико Канада остане на нули против Француске и дуела са нама.

Друго коло групе А

Словенија - Србија 3:0
Француска - Канада 21.00

Табела

Словенија 6
Француска 2
Србија 1
Канада 0

Словенци на максималних шест бодова, Србија остаје на једном.

Потребан је велики успон Србије да би се остварио преокрет.

Атанастијевић, Крсмановић и Ивовић производе поене за Србију и труде се да енергијом и потезима одрже наш тим у игри.

Ален Пајенк је својим сервисима "терорисао" пријем Србије у другом сету. Иначе, првобитно се бавио атлетиком, али су га повреде успориле у напретку. Стога је одлучио да се пребаци на одбојку.

Прекаљени и преискусни "Магнум" је прославио први поен на мечу као да је победоносан. Свестан је он да екипа мора да се покрене малим победама, поен по поен.

Низ од девет поена ривала окончана је при предности 21:15. Довољно безбедна дистанца за миран крај сета.

Три аса Алена Пајенка појавили су се као додатно оружје Словеније у моментима кад је то било по њих најпотребније. Унео им је потребну енергију и самопоуздање. Велика серија Словенаца од шест поена.

Српски сервис је све бољи, док Словенци тиме не могу да се похвале. Тончек Штерн не напада толико учестало као у претходном сету, али не треба да се игнорише. 

Одличан пријем Јововића крунисан је пласирањем Лубурића преко тројног блока за плус три.

Штерн из врло тешке позиције очајнички покушава да смечује без довољно доброг одраза. Лопта иде у мрежу, а Тончек бележи прву грешку.

Уз дозу лукавости и среће, српски одбојкаши преко Крсмановића и Кујунџића преокрећу резултат и долазе до благе предности.

Први сет је обележио коректор Словеније Тончек Штерн са 10 поена (осам из напада, по један блок и ас). Смечеви 29-годишњег играча Олимпијакоса били су силовити и незаустављиви по српски пријем.

Сем њега је стандардни члан националног састава и годину дана старији брат Жига.

Тине Урнаут доводи Словенију до почетне предности.

Колаковић уводи Александра Атанасијевића у игру, мада је већи проблем одбрана него напад.

"Орлови" су успели да се примакну и обезбеде егал 16:16. Врло деликатна судијска одлука је вратила благу предност Словенцима.

Тончек Штерн већ има шест поена за Словенију.

Србија може да се одбрани све док не уследе нешто силовитији смечеви Словенаца. Ривал је пронашао боља офанзивна решења.

Екипе се смењују у поенима, чека се ко ће први преузети контролу мањим или већим низом поена.

Словенци освајају први поен блоком Штерна.

Крсмановић, Ивовић, Јововић, Кујунџић, Лубурић и Подрашчанин.

Прво се чуло "Боже правде", па "Здравица".

Први судија на овом окршају је Фабрис Дом Кољадос из Доминиканске Републике. Други је Италијан Стефано Ћезаре, трећа кје Бразилка Анђела Грас, док је за челенџе задужен Италијан Данијеле Раписарда. 

Чак седам играча Словеније је учествовало у освајању свих медаља од 2015. до сада: Ален Пајенк, Јан Козамерник, Дејан Винчић, Јани Ковачић, Грегор Роперт, Тине Урнаут и Клемен Чебуљ.

Успон Словеније покренут је доласком садашњег селектора Француске Андрее Ђанија. На њега се надовезао легендарни српски одбојкаш Слободан Боба Ковач 2017, успевши да се са том екипом пласира по први пут на Светско првенство.

Стали су на пласману у другу рунду, обезбедивши 12. место у укупном пласману. Ковач је по истеку уговора напустио клупу Словеније 2019, прешавши на место селектора Србије. Десио се инстант успех у виду злата на ЕП управо против екипе коју је водио неколико месеци раније. 

Ове две селекције су у последњих 13 година одиграле 14 мечева, званичних и пријатељских. Нису се сусретали на Светским првенствима и Олимпијским играма (до сад), већ на европским смотрама, Лиги нација и припремним дуелима.

Најзначајнији сусрет свакако је био у финалу Европског првенства 2019, где су се Словенци пласирали после епохалног дуела са Пољацима, а "орлови" након драме од пет сетова са Француском. Српска селекција успела је да под вођством Слободана Ковача дође до европског злата у четири сета. Од тада нема Срба на постољима великих такмичења.

Претходно, на ЕП 2011, потоњи европски првак Србија је бола боља 3:1, да би Словенци узвратили две године касније истом мером.

Словенци не знају за пораз од наше селекције у протекле две године. У низу су од пет тријумфа, накупљених у Лиги нација и пријатељским окршајима.

Као што су се српски одбојкаши у претходном дуелу суочили са златном генерацијом Француске, тако им је и сада екипа која је "експлодирала" на европској и светској мапи током претходне деценије.

Можемо рећи да се ради од "среброј генерацији", јер су им највећи успеси три европска сребра 2015, 2019. и 2021, уз бронзу 2023. године. Једина златна медаља узета је у Европској лиги 2015, а "покупили" су и пар бронзи у током такмичењу - 2011. и 2014. године.

Најуспешније издање на Светском првенству било је четврто место 2022. године.

Ерупција одбојке на овим просторима уследила је деведесетих са појавом "златне генерације" предвођене браћом Владимиром и Николом Грбићем, Слободаном Ковачем, Ђулом Мештером,  Дејаном Брђовићем, Гораном Вујовићем,...

Покретач таласа медаља била је бронза у Атланти 1996. године. Тадашња екипа СРЈ је вратила нашу одбојку на постоље великих такмичења после 17 година и бронзе на Европском првенству. Једини порази тог састава десили су се у групи од потоњих финалиста Холандије и Италије. "Азури" су нас у полуфиналу послали у борбу за бронзу, где је пала Русија са 3:1.

У међувремену је Југославија постала светски и европски вицешампион, уз још две европске бронзе, па са статусом једног од фаворита је била спремна за виши, златни корак у Сиднеју. Реванширали су се Холандији, па Италији у нокаут рунди, а Русија је "почишћена" са 3:0 у финалу.

Тај дуел, као и читаве Олимпијске игре, остали су упамћени по антологијској бравури Вање Грбића - прескакање ограде како би се спасила лопта и повратак за блокирање ривала. Оличење олимпијског духа и званично најбољи потез читавих Олимпијских игара.

Од тада СРЈ, СЦГ и Република Србија се домогла још осам медаља на светским и европским првенствима, али никако да се врати међу најбоље три на Олимпијским играма.

Пласман у четвртфинале избориће по две првопласиране репрезентације из све три групе (А, Б и Ц), као и две најбоље од укупно три трећепласиране селекције.

 По завршетку такмичења по групама биће направљена табела са осам селекција које су се пласирале у четвртфинале. Оне ће бити рангиране на основу резултата у групама, да би се добио распоред четвртфиналних утакмица.
Приликом одређивања табеле, прва три места ће припасти победницима група на основу њихових резултата, следећа три места заузеће три другопласиране репрезентације по истим критеријумима и на крају две најбоље трећепласиране селекције.

На основу табеле, у четвртфиналу ће играти најуспешнији победник групе (први на табели) и друга најбоља трећепласирана селекција (осми на табели) и тако редом.

"Саут Париз" арена изграђена је 1923. године у склопу великог изложбеног и конгресног центра "Париз Експо" за потребе Париског сајма.

Комплекс се током година интензивно развијао и сада се може прилагодити широком спектру захтева и конфигурација. Амбициозан програм реновирања, заснован на три фазе током 10 година, окончан је 2023. године.

Читав "Париз Експо" комплекс се простире на 35 хектара и карактерише га 228.000 квадратних метара изложбених хала, уз осам павиљона. "Париз Експо" дочекује 7,5 милиона посетилаца сваке године, посебно током Међународног сајма пољопривреде. Спортски догађаји су смештени у хале 1,4 и 6.

Одбојка је дебитовала на Олимпијским играма у Токију 1964. Женска и мушка такмичења играна су по једнокружном лигашком систему који је остао на снази до Игара 1972. у Минхену, када је формат промењен. 

Сада се прво игра по групама, а затим нокаут фаза - четвртфинала, полуфине и финале.

Репрезентације Совјетског Савеза и Кубе биле су редовне на победничким постољима осамдесет година прошлог века, Италија и Кина су се умешале деведесетих, док је у 21. веку доминантан Бразил.

Бивши Совјетски Савез, Бразил и Сједињене Америчке Државе на врху су листе по броју освојених олимпијских медаља у одбојци и једина су три олимпијска комитета са најмање десет одличја.

"Орлови" су дали све од себе против браниоца титуле и домаћина Француске у првом колу. После пет сетова и велике борбе, Србија је поражена - 23:25, 25:17, 25:15, 21:25, 15:6.

Словенија је уписала историјски први тријумф на свом дебију на Олимпијским играма. Канада је савладана са 3:1 (25:21, 25:20, 20:25 25:21). Тим који води Руму Георги Крецу је први на табели групе А са три бода, Французи следе са два, Србија са једним и Канада без бодова.