"Orlovi" bez duše do kraja Evrobasketa – jesu li mozak i srce vredni zlata

Još od prvog poluvremena utakmice protiv Portugalije u drugom kolu Evrobasketa, bilo je jasno da nešto ne štima u igri Srbije. 

Nisu "orlovi" Svetislava Pešića ličili na ekipu koja je tokom priprema izgledala nepobedivo, što je i bila nakon sedam utakmica. Nisu bili ni senka tima koji je u prvom kolu rutinski savladao Estoniju i od kog su prezali svi rivali.

Nervozu je preko praga preveo Filip Petrušev nepotrebnim isključenjem, ali je pravi šok usledio nakon što je Bogdan Bogdanović ostao u svlačionici na poluvremenu. Javnost je obavijena neprozirnim velom misterije verovala u povoljne rezultate snimanja, iako je sumnja kroz širom otvorena vrata ušla odmah za nervozom.

Nije bilo potrebno mnogo vremena pre nego što se iz čaure te sumnje razvio crni leptir, na čijim krilima su loše vesti obišle Srbiju. Deluje međutim da su saigrači i stručni štab odmah znali kakav će ishod snimanja biti.

Bledo i beskrvno delovali su Pešićevi izabranici protiv Letonije i da nije bilo Nikole Jokića, pitanje je da li bi uspeli da dođu do treće pobede u isto toliko mečeva. Bilo je potrebno 39 Jokićevih poena da se odbiju neugodni domaćini, koji su namirisali nesigurnost u protivničkim redovima, ali nisu uspeli da je u potpunosti iskoriste.

Ispostavilo se da Srbija generalnu probu za Evrobasket nije odigrala u "Areni" protiv Slovenije, već u Rigi sa domaćinom, u trećem kolu. Bila je to generalka za turnir bez kapitena i duše tima čija uloga apsolutnog favorita je izgubila na težini.

Bogdan kao simbol reprezentacije

Da nema Stefana Jovića, Bogdanović bi bio najstariji igrač reprezentacije (ko bi rekao...), ali to nije jedini razlog zbog kog je dobio kapitensku traku.

Otkako je 2013. godine debitovao u nacionalnom dresu kod Dušana Ivkovića, Bogdanović je postao simbol reprezentacije i uspeha zabeleženih u prethodnoj deceniji. Njegov potvrdan odgovor na pozive selektora se nikada nije dovodio u pitanje, kao ni kvalitet pruženih partija.

Postao je prva napadačka opcija i onaj kome lopta ide u ruke kada je najvažnije. Zaradio je ulogu lidera pogođenim šutevima, zalaganjem i neverovatnom energijom koju je uvek znao da proširi na ostatak tima. 

Za 12 godina igranja za Srbiju propustio je samo jedno veliko takmičenje – Evrobasket 2022. godine. Svi znamo kako smo se neslavno proveli bez njega u Berlinu protiv Italije. Nedostajao je tada da povuče, da pogodi trojku u lice i preokrene momentum. Nedostajaće i sada, možda i više. Za ovu povredu niko nije mogao da se spremi.

Vremena za promenu plana je malo, ali će biti neophodno da se taj posao završi do kraja grupne faze. Tada kreću pravi izazovi, a prostor za grešku gotovo i da ne postoji.

Sada je sve na mozgu i srcu ekipe

Bez duše, Pešić će morati da se osloni na mozak i srce svog sastava, odnosno na Nikolu Jokića i Aleksu Avramovića.

Iako je sigurno želeo da izbegne takav scenario, Jokić je bio primoran da već protiv Letonije preuzme ulogu koju je prethodne sezone imao u Denveru. Umesto da razigrava i iz senke kontroliše utakmicu, Somborac je morao da se spusti u reket, trpi prečesto nesankcionisane batine i izmišlja poene.

Nije da mu ta uloga nije poznata i da mu ne leži. Au contraire, Jokić je više nego sposoban da u kontinuitetu poentira sa trojicom protivničkih igrača na leđima. To međutim bolje selekcije mogu da iskoriste i isključivanjem ostalih igrača iz meča dođu do rezultata. Niko ne može sam da pobeđuje. Makar ne na duže staze.

Često bi i rivali u NBA ligi upravo ovom taktikom paralisali Denver. Puštali bi Jokića da radi ono što ne voli, a to je da postiže poene i umesto mozga, više koristi mišiće.

Sa druge strane, dobra odbrana, neiscrpna energija i nepresušna motivacija Alekse Avramovića bili su jedina konstanta u igri "orlova" u prve tri utakmice. Dres reprezentacije nastavio je da izvlači najbolje iz Čačanina koji je nedavno prešao u Dubai, koji je hrabrio svoje saigrače i pružao im podršku kada god je to bilo potrebno.

Tempo igre "orlova" često prati taktove njegovog adrenalinom ispunjenog srca, a preskakanje u otkucajima je u mnogo navrata bilo presudno u odsudnim momentima. Tako je Avramović, koji je na mala vrata ušao u reprezntaciju, takođe postao jedan od lidera i najvažnijih delova Pešićeve mašine.

Biće iskusnom Piroćancu pak potrebno mnogo više, ukoliko planira da se ponovo popne na krov Evrope.

Ostatak tima mora da se pojavi

U Bogdanovićevom odsustvu, pred Vasilija Micića, Marka Gudrića i Vanju Marinkovića biće postavljeni mnogo opširniji zahtevi.

Micić je bio neprepoznatljiv u prva tri susreta, što se može pripisati povredi i propuštenim pripremama. Deluje da još uvek nije na istoj talasnoj dužini sa ostatkom tima i primetno je da nešto sporije donosi odluke. Vremena za uigravanje je ostalo jako malo.

Gudurić je posle sezone života u Feneru i velikog uticaja u osvajanju Evrolige morao da se vrati na mesto gde je njegova uloga, iako važna, značajno manja. Sada su se stvari međutim promenile, a Bogdanovićeva povreda će upravo njega izbaciti u prvi plan. Od pre nekoliko sati, odgovornost koju ima se utrostručila.

Bogdanovićeve poene mogao bi da nadomesti i Vanja Marinković, koji je na Evrobasketu 2022. godine već pokazao koliko koristan može biti. Za oko 15 minuta na terenu je postizao devet poena, uz preko 60 odsto uspešnosti za tri poena.

Sve to biće neophodno da se zameni čovek koji je već otrčao u istoriju i zadužio košarkašku javnost u Srbiji. Rekao je Bogdanović pre početka turnira da je vreme da se naplate one suze posle izgubljenog finala od Slovenije iz 2017. godine.

Rekao je i Pešić da reprezentacija nisu Jokić i Bogdanović, već preostala desetorica, plus dve najveće zvezde. Sada je vreme da se pomenuta desetorka presabere i učini kapitena ponosnim