Uvod u treću nedelju Evra - šest stvari koje mogu odlučiti pobednika

Grupna faza Evra u Nemačkoj je završena. Sada počinje onaj zanimljiviji i kvalitetniji deo programa.

Nakon 36 utakmica, 87 golova i nekoliko iznenađenja, određeni su parovi osmine finala, nakon koje bi neka od ekipa kojoj se predviđa učešće u završnici, mogla da se pre vremena vrati kući.

Više nema kalkulacija, popravnih i ekipa protiv kojih se fleke mogu vaditi. Svaka utakmica je priča za sebe i jedan loš dan može značiti preuranjeno čekiranje avionskih karata.

Istaknutog favorita za osvajanje takmičenja još uvek nema, a sledećih šest stvari bi potencijalno mogle da utiču na dalji rasplet na turniru.

Buona fortuna

Italija nije ostavila preterano dobar utisak u grupnoj fazi. Doduše, ne može im se preterano zameriti, imajući u vidu kvalitet u grupi B.

Pobeda nakon preokreta i mnogo strepnje protiv Albanije, nezasluženo minimalan poraz od Španije i Zakanjijev gol u poslednjoj sekundi protiv Hrvatske bili su dovoljni Italijanima za prolaz dalje za drugog mesta.

Nedostatak kvaliteta u sastavu u odnosu na prethodne generacije bio je očit i teško koji trener, pa makar to bio i prekaljeni Spaleti, ga može sakriti. Međutim, Italija je svoj cilj ispunila i dalje je u igri.

Nisu igrali najdopadljivi fudbal ni na prethodnom prvenstvu, ali su uspeli da ga osvoje. Recept koji su prepisali više puta kroz istoriju. Lepota i dopadljivost se guraju pod travnati tepih, a menjaju ih disciplina, velika borba, pritisak na sudije, učestalo mahanje karakteristično skupljenih prstiju i provokacije. I naravno, malo sreće.

Iako igrački ne mogu da pariraju ostalim favoritima, niko ih ne želi za protivnika, naročito kako se turnir bliži kraju. Stoga ne bi bilo preveliko iznenađenje ako bi 14. jula odbranili titulu, a niko u analizama koje bi usledile nakon toga ne bi imao odgovor na pitanje kako su to uradili.

Francuska realizacija

Svetski prvaci iz 2018. godine došli su u Nemačku kao drugi favorit za osvajanje svog prvog Evra nakon 2000. godine. Očekivalo se da kao prvi prođu u nokaut fazu i od samog starta opravdaju ogroman kvalitet koji poseduju.

Međutim, već nakon prve faze, Francuska je svojom neubedljivošću isterala strah iz očiju potencijalnih protivnika. Očekivano su na sva tri meča imali inicijativu, ali su postigli samo dva pogotka - autogol i gol sa penala.

Odbrana i defanzivni deo veznog reda su gotovo savršeno funkcionisali i ispostavili se kao bolji deo ekipe u čijem napadu igraju Mbape, Dembele, Grizman, Žiru...

Gorući problem za Francuze predstavlja realizacija, s obzirom na to da imaju najgori procenat realizovanih udaraca na turniru. Do sada su uputili 49 udaraca ka protivničkim golmanima, a još uvek se nijedan Francuz nije upisao u strelce iz igre.

Ukoliko Dešan želi da objedini titule svetskog i evropskog šampiona na igračkom i trenerskom nivou, njegovi izrabanici će morati da poprave realizaciju u drugoj fazi.

Ronaldov ego

Prošla je Portugalija očekivano svoju grupu kao prvoplasirana ekipa, dominirala je u sva tri odigrana susreta i uspela čak i da odmori najbitnije igrače pred drugu fazu.

Međutim, nešto i dalje ne štima. Protiv Čeha je pobeda obezbeđena u dubokoj nadoknadi, dok je poraz od Gruzije, iako rezultatski beznačajan, uneo nervozu u portugalske redove.

Jasno je to pokazalo Ronaldovo šutiranje flašica prilikom izmene u završnici trećeg susreta. Iako naizgled nevažno, imajući u vidu njegov takmičarski duh, bilo je dovoljno da se pokrenu priče o njegovom lošem uticaju na talentom krcatu reprezentaciju, čiji Ronaldo jednostavno više nije najbolji igrač.

Prečesto se njegovi saigrači trude da ga proigraju u situacijama u kojima imaju boljih rešenja, zbog čega se njegovo prisustvo na terenu često pokazivalo kontraproduktivnim, a ime i prezime prevelekim balastom za tim.

Zbog toga bi i uspeh Portugala mogao da zavisi od Ronaldovog konstantnijeg podređivanja ekipi, kao što je to bio slučaj kod trećeg gola protiv Turske, kada je nesebično proigrao Fernandeša.

Sautgejtov kukavičluk

Odmah po okončanju prvog meča sa Srbijom, što se kasnije samo pogoršalo, društevene mreže u Engleskoj bile su prepune kritika na Sautgejtov već poduži račun.

Izdvojile su se one u kojima je selektor "gordog albiona" nazvan čovekom koji nosi pojas za spasavanje prilikom kupanja kod kuće i uključuje režim za čuvanje baterije na 99 odsto.

I zaista, previše su puta Sautegojtova bojažljivost i kukavičluk koštali Engleze - vodili su i u finalu Evra na domaćem terenu, ali i u polufinalu Mundijala u Rusiji.

Nastavio je nekadašnji reprezentativac sa takvim pristupom i u Nemačkoj, s tim što za svog vakta nije imao talentovaniji tim, te su i kritike oštrije, a otkaz nikad bliži.

Ništa Engleska nije pokazala u prvoj fazi takmičenja, ali je uspela da prođe u osminu finala kao prva, uz opomenu da će kvalitetniji timovi itekako znati da iskoriste njihovu indolentnost.

(Ne)iskustvo Španije

Španija je u prva tri meča pokazala više od svih ostalih selekcija na turniru. Čak je i u susretu protiv Albanije, na kom je nastupila druga postava, "crvena furija" rutinski odradila posao.

Luis de la Fuente je sklopio savršen sistem koji u potpunosti odgovara kvalitetima igrača koje je poveo u Nemačku. Većinu reprezentativaca je i ranije predvodio kao selektor mlađih kategorija, zbog čega su igrači već upoznati sa njegovim stilom i zahtevima.

Međutim, ne bi bio prvi put da ekipa koja igra najbolji fudbal, na kraju ostane bez trofeja. Mnogo faktora je u opticaju, a jedan bi moglo da bude neiskustvo špnaskih igrača, makar kada je reč o reprezentaciji.

Samo Hesus Navas, Rodri i Alvaro Morata imaju više od 50 reprezentativnih nastupa, što Španiju čini najneiskusnijim favoritom na prvenstvu.

Kvalitet sa druge strane ne zna za godine, ali je veoma dobrodošla stvar, naročito ako se dođe do završnice u kojoj će se po svemu sudeći naći daleko iskusnije ekipe.

Domaći teren, plus Nojer na golu

Ekipa Julijana Nagelsmana bila je zapostavljena pred početak grupne faze kada su uloge favorita dodeljivane. Svojim igrama su pokazali da je to bilo neopravdano.

Spoj mladosti i iskustva, ali i ogroman kvalitet, kako na terenu, tako i na klupi, bili su dovoljni za prolaz dalje sa prvog mesta - iako je Švajcarska zapretila u poslednjem meču na turniru.

Međutim, kada god bi nešto zakazalo u dobro naštimovanoj Nagelsmanovoj mašini, tu je bio osigurač koji je sprečavao kolaps čitavog sistema.

Manuel Nojer je uprkos poznim igračkim godinama, čak i za golmana, pokazao da je još uvek jedan od najboljih čuvara mreže u Evropi i da ekipa može da se uzda u njega, kada poprilično dobra poslednja linija zataji.

Osim toga, Nojerova impresivna tehnika od velike je važnosti za Nemce koji insisitiraju na pas igri, ali i prilikom presinga rivala.

Na kraju, ne treba smetnuti sa uma da je Nemačka domaćin Evra i da će imati fenomenalnu podršku i veći broj navijača od protivnika u svakom svom meču do kraja turnira - što bi vrlo lako moglo da bude i finale.