Gruzija – debi autsajdera i fusnota o Hviči

Malo je istorijskih trenutaka u gruzinskom reprezentativnom fudbalu od 1990. godine i prvih samostalnih nastupa. Stoga je pogodak Nika Kvekveskirija u četvrtoj penal seriji finalne utakmice martovskog baraža za Evropsko prvenstvo protiv selekcije Grčke najveći uspeh nacionalnog sporta.

Značajan deo od oko 55.000 navijača na stadionu "Boris Pajčadže" u Tbilisiju sjurio se na teren i izmešao sa fudbalerima u slavlju. Veselje se uz belo-crvene državne boje potom premestilo na gradske trgove, kao naplata za svih 14 neuspelih pokušaja da se ode na EP ili Svetsko prvenstvo.

U sovjetskoj eri se podno Kavkaza navijalo za klub. Dinamo Tbilisi bio je preteča nacionalne selekcije i simbol antisovjetskih osećanja. Dve titule i 18 drugih i trećih mesta bili su dovoljni za šestu poziciju večne liste SSSR-a, posle moskovske četvorke i kijevskog imenjaka.

Uspešne sedamdesete nadgrađene su osvajnjaem Kupa pobednika kupova maja 1981, u večeri koja je predstavljala vrhunac gruzijanskog fudbala i neformalni republički praznik. Stotine hiljada građana je na ulicama obeležilo tek drugi sovjetski i istočnoevropski klupski trofej.  

Između dva proleća i 43 godine, fudbal je u Gruziji (o)padao, tavorio i koprcao se u razočaranjima i pojedinačnim uspesima igrača, poput karijera Kake Kaladzea, aktuelnog gradonačelnika Tbilisija i nekadašnjeg štopera Milana, ili Ajaksovog i Rendžersovog napadača Šotea Arveladzea.

Kvalifikacione runde od nezavisnosti obećavale su do uvodnih "prozora". Ni priznatiji selektori, poput Hektora Kupera, nisu unapredili Gruziju. Publika se povukla sa stadiona.

Najbliže velikom turniru Gruzini su bili u takmičenju za EP 2020, kada ih je u baražu eleminisala Severna Makedonija, golom Gorana Pandeva. Blizu baraža bili su na nadmetanju za prvenstvo u Engleskoj 1996. 

Jednako težak bio je i put do Nemačke, uprkos činjenici da je talentovani Hviča Kvaračelija izrastao u lidera reprezentacije i Napolija. 

Gruzija je u grupi sa Španijom, Škotskom, Norveškom i Kiprom, pobedila na dve utakmice, uz bolan poraz od "crvene furije" u Tbilisiju rezultatom 1:7. Popravni u Ligi nacija položila je sa najboljom ocenom u konkurenciji Bugarske, Makedonije i Gibraltara.

U polufinalu baraža bili su bolji od Luksemburga pred više od 50.000 gledalaca, kao uvertira za istorijsko slavlje u meču sa Grcima. 

Kako se kalio tim 

Ipak, Gruzija na prvenstvu Evrope manje je incident, a više strategija. Izbor Levana Kobijašvilija – bivšeg asa Šalkea, Herte i Frajburga – za predsednika saveza 2015. godine je presudan.

Kobijašvilijevo bundesligaško iskustvo i pomoć od UEFA podupreli su pristup koje reprezentacije Nemačke i Francuske koriste u radu sa omladinskim kategorijama, a značajna sredstva uložena su i u infrastrukturu.

Navijači su se vratili. Savez je organizovao EP za igrače do 19 godina 2017, a pojedine mečeve mladih Gruzina tada je pratilo i do 25.000 gledalaca. Zajedno sa Rumunijom, 2023. je održan i prestižniji šampionat Evrope za igrače mlađe od 21 godinu.

Gruzija je bila najbolja u grupi sa Portugalijom, Belgijom i Holandijom, pre nego što je u četvrtfinalu eliminisana od Izraela pred 44.000 ljudi. Nekoliko igrača se oprobalo i u seniorskom timu. 

Kobijašvili je preuzeo savez kada je Gruzija bila na 150. mestu FIFA rang liste, dok su trenutno 75. na svetu. Ujedno, selektor Vili Sanjol tek je otpočeo oblikovanje ekipe kojoj bi Nemačka trebalo da bude usputna stanica za nadolazeće velike turnire. 

Vili Sanjol – trenerska rehabilitacija pod Kavkazom

Po preuzimanju reprezentacije Gruzije, Vili Sanjol je obećao igru u formacijama 3-5-2 i 5-3-2 – u zavisnosti od jačine protivnika – dok je u Kvaračeliji prepoznao nosioca, uporedivši ga sa Frenkom Riberijem.  

Kvaračelija je odigrao solidnu sezonu u ruskom Rubinu, Gruzija se oporavljala od plej-ofa sa Makedoncima, dok je Sanjol tražio izlaz iz ćorsokaka svoje trenerske karijere. Tri godine kasnije, "krivi spoj" reprezentacije bez učešća na najvećim smotrama i menadžera bez trofeja smatra se uspešnim.  

Pored plasmana na EP, Sanjol je promovisao Gruziju u B rang Lige nacija i afirmisao nekoliko mladih fudbalera, dok je Kvaračelija u Italiji postao jedan od najboljih svetskih krilnih napadača. 

Francuza vole i ostali igrači. Mnogima je svojim kontaktima pomogao da pronađu klubove na zapadu Evrope, dok nacija koju je prvi put odveo na veliko takmičenje ne sme da ga ne obožava. 

Prethodno je bio pomoćnik Karlu Ančelotiju na klupi Bajerna iz Minhena u sezoni 2016/17, dok je od 2014. do 2016. trenirao Bordo. Sa "žirodincima" je u prvoj godini zauzeo šestu poziciju u šampionatu. Smenjen je zbog loših igara u narednoj sezoni Lige jedan.

Trenersku karijeru započeo je 2013, kao selektor mlađih kategorija Francuske.

Sanjol je zapaženiju ulogu imao kao igrač. Pouzdani desni bek svoj talenat 1995. počeo je da naplaćuje u Sent Etjenu, odakle je 1997. prešao u Monako. U Kneževini je osvojio prvenstvo i superkup, ali je 2000. zatražio transfer. 

"Igrao sam dosta, a bio sam najmanje plaćen. Smatrali su da bi tako trebalo da bude zato što sam mlad. Mislili su da sam idiot. Tvrdim da je stvar u principima, a ne u novcu", rekao je Sanjol kasnije u jednom intervjuu.

Bavarci su bili zainteresovani, a Francuz do kraja karijere, koju je okončao u 31. godini zbog povrede, nije menjao klub. Za devet godina je odigrao 258 utakmica, postigao osam golova i osvojio pet titula, četiri kupa i po jednu Ligu šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo i nemački Superkup.

U Minhenu se često svađao sa Otmarom Hicfildom od koga je, kako kaže, o fudbalu naučio najviše. O trenerskom zanatu, voleo je da upija i od Ančelotija, Feliksa Magata i Rajmonda Domeneka. Upravo je kod potonjeg postao standardan reprezentativac u jurišu na "zlatnu boginju" u Nemačkoj 2006, kada su Francuzi zaustavljeni u finalu. 

U vakuumu od završetka profesionalnog bavljenja fudbalom i početka trenerske karijere, radio je i kao komentator na francuskim i nemačkim televizijama, a bio je i u nadzornom odboru matičnog Sent Etjena.

Poletan napad, troma odbrana

Martovski trijumfi Gruzije "kada se moralo" skrenuli su pažnju Evropljana. Forma je u uzlaznoj putanji, euforija u Tbilisiju ne jenjava od proleća i osvežena je prijateljskom pobedom nad Crnom Gorom u Podgorici rezultatom 3:1, u poslednjoj proveri pred Evro.

Igrači su rasterećeni, borbeni i ne robuju šablonima. U formaciji 5-3-2, brza krila slobodna su da se pridruže napadu, a Hviča Kvarečelija je komotan na levom krilu, i prevashodno kao drugi špic i plejmejker. Brz, tehnički opremljen, intuitivan i neukrotiv.

Golman Valensije Giorgi Mamardašvili je sa 23 godine jedan od najboljih golmana španske Primere. Sprečio je najviše golova, pouzdan je i zbog distribucija lopti prema napadačima. Druga je uzdanica tima. 

Značajni su i Zuriko Davitašvili iz Bordoa na sredini, te Giorgi Mikautadže, špic Ajaksa na privremenom radu u Mecu, u napadu. 

Odbranu predvodi kapiten Guram Kašija (36), rekorder po broju nastupa za nacionalni tim (112). Uklapa se u krupniju postavku centralnih bekova, zajedno sa Lašom Dvalijem iz kiparskog APOEL-a, te Sabom Kvirkvelijom iz Al Ohdoda. Solidni u bloku, a tromi sa loptom. 

Ipak, Gruzija je do Nemačke došla kroz treći razred Lige nacija i baraže sa Luksemburgom – koji je u većem delu utakmice nastupao sa igračem manje – i Grčkom, posle penal lutrije. Oba meča odigrana su pred fanatičnom domaćom publikom, u susretima nabijenim tenzijama.

Novi veliki test je na neutralnom terenu i u najjačoj konkurenciji. Tim je mlad i neiskusan. U takvom ambijentu, Gruzini su i dalje najveći autsajderi, sa fusnotom.*

* Hviča Kvaračelija.  

Sastav reprezentacije Gruzije

Golmani: Giorgi Mamardašvili (Valensija), Giorgi Lorija (Dinamo Tbilisi), Luka Gugešašvili (Karabag); 

Odbrana: Solomon Kvirkvelija (Al Ohdod), Guram Kašija (Slovan Bratislava), Giorgi Gvelesijani (Persepolis), Laša Dvali (APOEL), Luka Lokošvili (Kremoneze), Otar Kakabadže (Krakovija), Giorgi Gočoleišvili (Šahtjor Donjeck), Džemal Tabidže (Panetolikos); 

Vezni red: Giorgi Kočorašvili (Levante), Otar Kiteišvili (Šturm Grac), Nika Kvekveskiri (Leh Poznanj), Giorgi Čakvetadže (Votford), Giorgi Citaišvili (Dinamo Batumi), Levan Šengelija (Panetolikos), Sandro Altunašvili (Volfsberger), Gabrijel Sigua (Bazel), Anzor Mekvabišvili (Univerzitatea Krajova), Saba Lobžanidže (Atlanta junajted), Zuriko Davitašvili (Bordo); 

Napad: Hviča Kvaračelija (Napoli), Giorgi Kvilitaja (APOEL), Giorgi Mikautadže (Mec), Budu Zivzivadže (Karlsrue).

Raspored utakmica reprezentacije Gruzije:
18. jun: Turska – Gruzija 3:1
22. jun: Gruzija – Češka (15.00, Hamburg)
26. jun: Gruzija – Portugalija (21.00, Gelzenkirhen)